Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори, у релиогозном рјечнику означене као литије, су биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.
Религија величанственост, колосалност и трајност литија објашњава величином и значајем светиња које се бране.
Али у позадини ове врсте масовног вјерског окупљања би се можда могли пронаћи и неки економски фактори.
Мада економски разлози не могу потиснути и засјенити основне друштвене, прије свега религозне поводе, можда због економске будућности Црне Горе не би било лоше кратко освјетлити и један економски аспекат динамике црногорских маса.
Да би радно способан човјек учествово у вјерској поворци током трајања радног времена он мора или бити незапослен или добити дозволу од послодавца да на њима учествује.
Како је Црној Гори највећи послодавац јавни сектор, а поворке нису биле њему низ длаку, дозвала раднику за учешће на литији је била мало вјероватна.
Приватни послодавац вјерује у царство небеско, али у робноновчаним пословима даје ипак предност царству земаљском.
Радник који није на радном мјесту је а приори непродуктиван – он ништа не производи.
Тако, као једини економски фактор масовних религиозних гибања остаје изузетно висока незапосленост, која човјеку даје слободу да са слободним временом слободно располаже (видјети графикон).
У економији постоје различити концепти и стопе незапослености, а најчешће кориштена је удјел незапослених у односу на радну снагу.
Стопа незапослености у 2019.г. (у %)
Извор: Свјетска банка (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba)
Од укупног становништва које може и хоће да ради на незапослене у Црној Гори у 2019.г. отпада 15%, а зони евра дупло мање.
Аустрија има стопу незапослености од 4,5%, а Србија и Хрватска значајно мању од Црне Горе.
Иако су стопе незапослености у Босни и Херцеговини и Црној Гори приближно једнаке (око 15%), оне имају потпуно различит квалитет.
2009.г. у Босни и Херцеговини је стопа незапослености била 24%, а у Црној Гори 19%.
За 10 година у Босни и Херцеговини незапосленост је смањена за 9 процентних поена, а у Црној Гори за свега 4 процентна поена.
Бе-ха тржиште рада има значајно бољу динамику од црногорског.
Број незапослених у Босни и Херцеговини брже пада него у Црној Гори (до краја 2019.г.).
Слабо тржиште рада у Црној Гори је вјероватно барем дјелимично допринијело још већој масовности, ионако масовних, вјерских поворки.
Тржиште рада се тиче земље, а литије неба.
На свом подвижничком путу ка царству небеском Црногорци не би требали заборавити на царство земаљско.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
