Све до половине 2014.г. економска политика земаља зоне евра које су запале у дужничку кризу (ПИГС земље) се претежно заснивала на смањењу јавне потрошње и подстицању приватне потрошње (кроз ниске каматне стопе на кредите тј. кроз јефтин новац).
Мања јавна потрошња је исто што и смањење буџетских расхода, а циљ је пад буџетског дефицита.
Како је буџетски дефицит све мањи и мањи и прираст јавног дуга, по основу задуживања, се смањује.
Са друге стране приватном сектору се стављају на располагање јефтини кредити (експанзивна монетарна политика), он инвестира, његови приходи расту, као и плате у приватном сектору, а све то повећава инвестициону и личну потрошњу (и јавне приходе тј. пореске приходе) и директно бруто домаћи производ.
Номинална вриједност БДП-а би требала расти брже од номиналне вриједности јавног дуга, што доводи до смањења омјера јавног дуга и БДП-а тј. до смањења јавног дуг – то су били планирани циљеви економске политике Португала, Италије, Ирске, Грчке и Шпаније.
Међутим, описани очекивани и жељени сценарио креатора економске политике се уопште није остварио (видјети графикон).
Јавни дугови ПИГС земаља су у просјеку много брже расли него њихов БДП и чак ако се из узорка искључи Грчка, експлозија јавних дугова је очигледна.
Јавни дуг у % БДП-а
Извор: Евростат.
“Најбоље” је прошла Ирска, њен дуг је за 5 година порастао за “само” 42 процентна поена (са 62% БДП-а у 2009.г. на 104% БДП-а у 2014.г.).
Италија и Португал на крају 2014.г. дугују готово исто (132%-135% БДП-а), а Грчки дуг је 180 % БДП-а.
Само је код Ирске примјетна опадајућа путања јавног дуга, а дугови свих осталих земаља имају узлазни тренд.
Овакав развој јавног дуга, само на први поглед, противрјечи елементарној логици, јер јавни дугови расту иако се буџетски расходи и буџетски дефицити смањују.
Не улазећи у разлоге због којих економске чињенице одступају од логике, може се констатовати да је економски рецепт за ријешaвање дужничке кризе у периоду 2009 – 2014.г. био погрешан.
Можда ће у једном тренутку кризе која траје доносиоцима економских одлука у Босни и Херцеговини бити предложена економска политика која се састоји у линеарном и неселективном смањењу свих буџетских расхода и то до посљедњег даха.
O томе би “хипотетичком” приједлогу доносиоци одлука о бе-ха економској политици требали већ сада почети размишљати, узимајући у обзир и искуства које су са том и таквом економском политиком већ имале поједине земље зоне евра.
У времену које је пред нама, ниво јавног дуга и ниво буџетских расхода јавног сектора (држава, ентитети, кантони, градови, општине, фондови здравственог и пензионог осигурања) биће најбитнији дио бе-ха економске политике.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
