Шта је главни разлог неуспјеха економске политике смањења јавне потрошње која се у периоду 2009 – 2014. проводила у земљама зоне евра (Португал, Италија, Ирска. Грчка, Шпанија)?
Укупна производња роба и услога (БДП) се у Босни и Херцеговини (као и у свакој другој земљи) ствара тако што држава/јавни сектор, грађани/сељаци, приватне/државне фирме и странци троше новац на куповину роба и услуга.
Ако за тренутак, једноставности ради, претпоставимо да Босна и Херцеговина ништа не увози, онда можемо казати да што је већи било који од четири облика потрошње већи је и БДП Босне и Херцеговине.
Смањење било којег облика потрошње, под условим да је све остало једнако, умањује укупну потрошњу и самим тим БДП.
Земљама у зони евра које су биле погођене дужничком кризом (2009.-2014.) било је предложено да смање потрошњу државног/јавног сектора, тј. буџетску потрошњу/јавну потрошњу.
Ако пада буџетска потрошња пада и лична потрошња (грађани), јер се смањују плате државним службеницима и администрацији.
Ако пада буџетска потрошња падају и јавне инвестиције, јер држава мање троши.
Ак пада буџетска потрошња пада и инвестициона потрошња (потрошња приватних/државних фирми), јер је све мање јавних тендера који привреди доносе приходе из којих се дјелимично финансирају инвестиције.
Све ово су европским економистима биле кристално јасне и познате ствари, дилeма је “само” била (и још увијек јесте!) за колико ће пасти БДП, ако се јавна потрошња смањи (видјети графикон).
Као што свака потрошња представља увећање или умножавање БДП-а, исто тако свако умањење потрошње проузрокује смањење БДП-а (под условом да је све остало једнако).
Зато, када би БДП говорити знао онда би се он свим облицима потрошње обраћао са: “Умножи ме”.
Апсолутна вриједност фискалног мултипликатора током рецесије, у %
Извор: ММФ, Техницал нотес анд Мануелс 14/4. п. 8. (Обрадио Драган С. Јовић).
Како је БДП збир јавне, личне, инвестиционе потрошње и потрошње странаца на увозне производе, када не би било никакве потрошње током рецесије БДП би био нула, али би и број становника на државном територију на којем нико не троши такође био нула.
Фискални мултипликатор (ФМ) или фискални умножаватељ, саопштава за колико посто ће се смањити/повећати БДП, ако се јавна потрошња смањи/повећа за 1%.
ФМ се разликује од земље до земље, зависи и од монетарне политике, али и од фазе привредног циклуса у којој се земља налази.
Према истраживањима (у графикону означена као варијанте) током рецесије његова вриједност је у просјеку 1,5% и креће се у широком интервалу од ниских 0,5% до високих 2,4% што је изузетно велики распон.
Између смањења БДП-а од 0,5% и смањења БДП-а од 2,4% огромна је разлика, а ако се планира смањити јавна потрошња за нпр. 10% разлика је још већа (5% у односу на 24%).
Ако се овај распон лоше процијени/израчуна тј. ако се фискални мултипликатор подцјени и то у периоду рецесије током којег се планира смањити јавна потрошња, онда долази до много већег пада БДП-а од очекиваног.
Због тога је и јавни дуг у односу на БДП већи од очекиваног и сасвим је могуће да је подцјењивање вриједности фискалног мултипликатора главни узрок експлозије јавног дуга у појединим земљама зоне евра у периоду 2009 – 2014.г.
У економској струци погрешна економска политика се зове “грешка у политици” (енг. policy mistake).
Када/ако Босна и Херцеговина у некој даљој (или можда ближој?) будућности одлучи да смањи јавну потрошњу треба пазити да не понови грешку која је зачета у зони евра прије 10 година.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
