Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви

На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.

Промјена цијена акција и  водећих свјетских  индекса је била тако великог обима  да је већ у фебруару 2020.г. такво стање означено као берзански крах (видјети графикон ).

На тржиштима, англо-америчком, европском и јапанском, крах је започео у фебруару, а трајао  је све до почетка  априла, док је на кинеском тржишту пад берзанских индекса  почео мјесец дана раније – у јануару.

Берзе у Босни и Херцеговину су  такође реаговале попут ино берзи, а  мањи обим пада бх индекса (SASX-30 и БИРС) се може довести у везу са  изузетно ниском ефикасношћу наших финансијских тржишта.

Са аспекта уградње информација у цијену акција  тржишта се дијеле на  тржишта слабе, полујаке и јаке ефикасности.

Ако цијенa акцијa одржава све јавно доступне информације, такво тржиште се означава као тржиште полујаке ефикасности.

Пошто наше тржиште акције  није одмах реаговало на јавну информацију о пандемији  (и њеним посљедицама по економију), у поређењу са ино развијеним тржиштима се неће погрјешити ако се каже да бх тржишта акција у овоме случају нису реаговала чак ни као тржишта полујаке ефикасности.

То је лоша  порука за економисте, јер то значи да је овај тржишни сегмент прилично неупотребљив за економске анализе и за доношење мјера економске политике на бази анализе берзанских кретања, јер је веза између очекиваних привредних кретања и берзанских индекса изузетно слаба.

Међутим, изузетно  ниска ефикасност наших  тржишта је врло добра  ствар за интелигентног инвеститора, јер она имплицитно поручује да се на тржишту налази мноштво не само пoдцјењених, него и прецјењених акција и према томе мноштво прилика за добре (али и лоше) инвестиције.

Промјена вриједности индекса тржишта акција, 3/2020 – 1/2020.г.

Извор: www.yahoo.com, BLSE, SASE.

У нашој берзанској историји тржиште које не реагује на крупне друштвено-економске промјене је симболично означавано синтагмом  “берза хајдучке крви”.

На вјест о брзом продору Њемаца и осталих окупатора у Краљевину Југославију 1941.г. и приближавање Вермахта Београду, курсеви акција на  тадашњој београдској берзи уопште нису значајно реаговали, можда зато што су од напада поштеђени кључни инфрастуктурни објекти и индустрија, како би окупатор могао наставити неометану привредну експлоатацију поробљене земље.

Како је пандемија у наш друштвено-економски систем увела многе  промјене, а кључне јесу и биће пад БДП-а и рапидан раст јавног дуга у односу на БДП,  почетни слаб одговор наших берзи на огромне промјене на страним и домаћим робним тржиштима је дјелимично посљедица нерационалности, неспособности обраде информација и лошег предвиђања будућности.

Прва трансакција на Бањалучкој берзи а.д. Бањалука је извршена 2002.г., као и на Сарајевској берзи а.д. Сарајево, али да ли ће и у којој мјери бх тржиште акција бити рационално или “хајдучко” не зависи од техничке инфраструктуре за трговину, већ од зрелости инвеститора и трговаца на берзи.

Српски индекс акција, BELEX15, казује о зрелости инвеститора и трговаца на Београдској берзи а.д. Београд и о интегрисаности српског у међународно финансијско тржиште, што су појаве које се не могу примјетити на бх тржишту акција.

Пунољетсво берзе, као организованог тржишта за куповину и продају хартија од вриједности, не мора нужно значити и пунољетство берзанских инвеститора и трговаца.

 Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.