U jednoj od objava pokazano je da kamatne stope na javni dug i Amerike i država zone evra u prva dva meseca ove godine rastu, nije se otišlo dalje od te konstatacije i nije ukazano na uzroke rasta.
Ni Evropska centralna banka ni Federalne rezerve nisu menjale i povećavale kamatne stope početkom ove godine, ostale su posvećene politici jeftinog novca i kreditiranju države, ali i pored nepromenjene monetarne politike trend rasta kamatne stope na obveznice zemalja čije centralne banke žele da po svaku cenu obezbede što jeftinije izvore finansiranja svojim državama je nastavljen i u prvim mesecima marta (videti graf), a započet je početkom januara (crvena linija na grafu).
Postoji li ekonomsko objašnjenje ovoga neočekivanog procesa u kojem centralna banka želi niske kamatne stope na javni dug i uporno radi na tome, a te iste kamatne stope počinju terati inat i ne samo da ne padaju već i počinju rasti?
Prkos tržišnih kamatnih stopa smeru monetarne politike centralnih banaka nije ništa drugo nego prikriveni sukob tržišta koje je krajnji sudija visini kamatnih stopa i centralnih banaka (FED i ECB) koje nastoje da regulišu i planiraju što nižu kamatnu stupu.
Drugim rečima, u zemljama najrazvijenijih tržišnih privreda radi se o konfliktu tržišta i regulacije ili o borbi tržišta i plana, kao da se radnja zbiva u bivšem Sovetskom savezu ili današnjoj Indiji i Kini koje pored planske ekonomije imaju izuzetno lepo razvijenu tržišnu privredu, a ne u zemljama (SAD i zemlje zone evra) koje javno preziru planiranje.
Kamatna stopa na desetogodišnje obveznice
Izvor: www.investing.com
Po kojoj će se ceni prodavati obveznice zavisi od cene koju su spremni da ponude kupci to jest investori.
Između cene obveznice i kamatne stope je inverzan odnos i kada cena obveznice pada kamatna stopa raste, a vredi i suprotno ako cena obveznice raste kamatne stope padaju i zaduživanje država postaje jeftinije.
Kamatne stope rastu pošto investitori/kupci nude sve nižu cenu za obveznice i tako zahtevaju što veće prinose/kamate na uloženi novac.
Investitori traže više kamatne stope na javni dug od onih koje su planirale centralne banke, a koje priželjkuju države koje se intezivno zadužuju, a razlog tome je što investitori smatraju da će se velika emisija novca od strane centralnih banaka u jednom trenutku transformisati u visoku inflaciju.
Jedan od načina da se u uslovima rasta inflacije zaštiti realna vrednost investicija tj. novca je da se povećaju kamatne stope i zato investitori obaraju cene državnih obaveznica i tako sebi obezbeđuju više kamatne stope.
Investitori su uzeli “zakon u svoje ruku” i ne žele više da se povinuju planovima regulatora o planskom-niskom nivou kamatnih stopa koje zastupaju centralne banke, FED i ECB.
Društveni pokreti koji u određenim okolnostima vođeni interesnim motivima “preuzimaju zakon u svoje ruke”, jer se ne slažu sa politikom i načinom sprovođenja zakona od strane države se nazivaju viđilanti ili viđilantizam/vigilantizam, a na primeru tržišta obveznica koji smo izložili se lepo vidi da nešto slično postoji i na tržištu javnog duga.
Primer viđilantizma je preuzimanje zakona u vlastite ruke od strane pojedinaca i neformalnih društvenih grupa na starom američkom Divljem Zapadu, a primećen je i u srednjovekovnoj Evropi.
Viđilant predstavlja budnog i opreznog čovek (eng.vigilante – član odbora za građansku samozaštitu), a investitori koji očekuju inflaciju i zato traže kamatne stope više od onih koje je planirala centralna banka (koja jedino ima zakonska ovlaštenja za štampanje novaca na svom monetarnom području) zaista predstavljaju ljude koji pomno prate sadašnjost i predviđaju budućnost.
Povezujući jednu malo poznatu i u novije vreme vrlo retko primenjenu društvenu aktivnost (viđilantizam/vigilantizam) sa tržištem obveznica objasnili smo razloge “neočekivanog” rasta kamatnih stopa na tržištu javnog duga zemalja zone evra i Sjedinjenih Američkih Država.
Rast kamatnih stopa na javni dug u zemljama koje “imaju moć” ili su imale moć, da ih obore je loša vest i za Srbiju i za Bosnu iz razloga što rast kamatnih stopa na dugove države uvek inicira rast i svih ostalih kamatnih stopa.
Bife
