Уздах човјека који оставља дијете у болници и препушта га љекарској и медицинској њези и Божијој судбини је дубок, а тежина родитељскe сузе велика и тегобна.
Тек у таквим драматичним тренуцима породичних судбина родитељи до краја схвате изреку старих људи који на почетку живота увијек дарују дијете и за њега и за родитеље најљепшом међу најљепшим жељама коју сваки родитељ снива и живи.
Нек је живо и здраво – то је најљепша и највећа жеља која се може пожелити дјеци и њиховим родитељима.
Све остале жеље, поруке и честитке наспрам ове дјелују микроскопски мале, небитне и неважне.
Вођено оваквим осјећањима руководство Мтела а.д. Бањалука и његовог власника Телекома Србије су Клиници за дјечије болести Универзитетско-клиничког центра Бањалука начинили поклон за здравље и опоравак наше дјеце.
Новчани дар за набављање ултразвучних инхалатора ће помоћи нашим љекарима и медицинарима да усреће велики број наше дјеце и да родитељску и дјечију сузу учине лакшом и подношљивијом.
Рентабилност телекомуникација као дјелатности (видјети графикон) се рационалним људима може чинити као главни разлог због којег је дат дар.
Међутим, то није мотив и повод даровања, већ је то велико срце великог српског телекома, срце које су имали и Мехмед-паша Соколовић и Доситеј и Десанка и Лука Ћеловић и Капетан Миша Анастасијевић и Коларац и Иво Андрић и Владета Јеротић и многи други који су даровима и задужбинама закитили своју и нашу земљу.
Дивиденда Мтела а.д. Бањалука по једној акцији
(у КМ)
Извор: БЛСЕ (Обрадио Драган С. Јовић). Напомена: На икс оси је датум одржавања скупштине акционара на којој је донјета одлука о дивиденди.
Мехмед-паша Соколовић је у својој Босни, у својој колијевци, градио и остављао мостове да олакша живот људима и да их повеже, али и да их опомене да је човјек човјеку човјек, а не вук.
Иво Андрић је сав новац од Нобелове награде за књижевност завјештао библиотекама у Босни и Херцеговини, својим земљацима, својој земљи и свима који у Босни, Крајини и Херцеговини очима, срцем и душом гледају свијет.
Дјеца која се лијече на Клиници за дјечије болести Универзитетско-клиничког центра Бањалука ће оздравити, стасати у људе, а неки од њих ће за своје професионално опредјељење одабрати техничку струку и инжењерство.
Могу ли се даривања, ова и наредна, Мтела а.д. Бањалука друштву цијеле Босне и Херцеговине претвориту у трајну организациону тековину и у неку врсту привредне задужбине?
Прошло је прилично непримјећено да је Мтела а.д. Бањалука преузео дио улоге предузећа Чајавец Бањалука, које више де факто не постоји, а које је некада запошљавало гро техничке струке са подручја Босанске Kрајине и из Босне и Херцеговине, а увозило је радну снагу и из осталих дјелова Југославије.
Руди Чајавец, или само Чајавец, није био само бањалучка, крајишка, босанскохерцеговачка и југословенска фирма, то је у правом смислу ријечи била свјетска фирма.
На свом врхунцу имала је око дванаест ипо хиљада радника, а у истинску легенду је ушао један конкурс на којем је примљено око 100 инжењера различитих струка.
Чајавeц је основан 50-их година прошлог вијека када је највећи дио југословенског, а поготово бе-ха становништва био буквално неписмен, док се данас наша дјеца симболично речено рађају са мобилним телефоном, па зато овладавање заборављеним технологијама израде транзистора, ауто дјелова, телевизијских и радио пријемника, видео и аудио технике не би требало бити апсолутно никакав проблем.
Апсолутно једина фирма у Републици Српској која апсолутно има стручни капацитет да покрене процес новог стварања нове-старе крајишке силицијумске долине је Мтел а.д. Бањалука.
То би била највећа од свих задужбина која је икада подарена нашем друштву у економском, привредном, организационом и људском смислу, у новије доба.
Стварање новога Чајавеца ће бити највећи тест за ову генерацију и генерације које долазе и када-ако буде положен тај тест сви наши остали технички, друштвени и економски проблеми ће бити неупоредиво мањи.
Чајавец је стварало неколико генерација, а кратка епоха приватизације (којој данас више нико не зна економски смисао) га је збрисала са тржишта.
Наше друштво нема разлога да не послуша савјет Борисава Пекића.
Када човек остане у мраку, не тражи онога ко је угасио свећу, него другу свећу.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
