Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.
Doktrina predstavlja školu određenog mišljenja o ekonomskim pojavama i vrlo često se te doktrine formalizuju kroz primjenu u ekonomskoj politici.
Tako je u ugovoru o osnivanju EU dogovoreno da zemlje koje žele posati članice zone evra mogu imati kamatnu stopu na desetogodišnje obveznice maksimalno za 2 procentna poena višu od prosječne u tri zemlje sa najnižom stopom inflacije.
Nekako se podrazumjeva da ispunjenje ovoga uslova za članstvo treba važiti i za zemlje koje su već članice zone evra , pošto ove zelje imaju istu valutu – evro, a djele i istu monetarnu politiku.
U jedinstvenom monetarnom prostoru bi trebao postojati približno ujednačen nivo kamatnih stopa, iako “ponekad” među zemljama dolazi do značajnog razmimoilaženja kamatnih stopa (vidjeti grafikon).
Do toliko puta pominjanog septembra 2008.god. (bankrot američke banke Lehman Brothers) kamatne stope na bogatom evropskom sjeveru i siromašnom evropskom jugu su bile skoro identične.
Njemačka država se na 10 godina zaduživala po 4%, a Grčka po 4,8%.
Stopa prinosa na desetogodišnje obveznice
Izvor: Eurostat.
“Otkrivanje” istine o visini javnog duga u Grčkoj i nekim drugim zemlja zone evra ne samo da je povećalo kamatnu stopu u zemlja sa visokim javnim dugom već je i dodatno smanjilo kamatnu stopu na dugove zemalja sa relativno niskim javnim dugom.
Na vrhuncu krize javnog duga (februar 2012.) Grci su na glavnicu kredita plaćali kamatnu stopu od 30%, a nakon vrhunca, sve do danas, sa kraćim prekidima, kamatna stopa na grčki javni dug ima trend pada.
22.marta ove godine finansijsko tržište je Helenima dalo kamatnu stopu od 0,887%, a Germanima -0,321% (na deset godina), a to je s obzirom na opštepoznatu razliku u snazi ovih ekonomija očigledno nelogično mala razlika, a manja je i od 2 procentna poena.
I ostale zemlje zone evra koje imaju visoke javne dugove takođe plaćaju izuzetno niske kamatne stope na javni dug.
Ekonomska istorija, koja je kao i svaka druga istorija učiteljica života, nam pokazuje da su prije 13 godina, uoči ulaska u krizu javnog duga, kamatne stope u zoni evra bile izuzetno niske i podjednake, kao što su i sada.
Da li nam učiteljica života poručuje da trebamo očekivati neki oblik krize javnog duga u zoni evra, pa možda i u zemljama koje nisu u EU i treba li se početi razmišljati o racionalnijem i ekonomičnijem trošenju javnog novca i o promjenama u poreskim stopama u Bosni i Hercegovini?
Bife.ba
