Тржиште биопестицида, са годишњим порастом од 14,7% , једна је од најбрже растућих грана пољопривреде.
Предвиђа се да ће се у периоду од 2020. до 2025. продаја биопестицида готово удвостручити, јер се очекује пораст обима промета са 4,5 на 8,3 милијарди долара (видјети графикон).
Биопестициди су супстанце природног поријекла (екстракти биљака, алги, животиња и сл.), или живи организми (бактерије, гљиве, инсекти, гриње, нематоде) који се користе за сузбијање штетних организама.
Од периода Зелене револуције до сада за сузбијање штетних организама најчешће су се користили синтетички пестициди.
Тржиште биопестицида
(у милијардама евра)
Примјена синтетичких пестицида пољопривредницима олакшава производњу, јер се вишеструко смањују губици које проузрокују штетни организми.
Међутим, доказано је да примјена синтетичких пестицида има низ негативних ефеката на људе и животну средину.
Временом долази до акумулације пестицида у тијелима људи који конзумирају храну третирану пестицидима, што може довести до појаве канцера и неких других обољења.
Неки пестициди су веома отпорни и дуго остају у земљишту и води, те представљају дуготрајни извор контаминације.
Негативни ефекти пестицида и притисак јавности довели су до смањења броја регистрованих пестицида.
Употреба биопестицида је уско повезана са органском производњом, која такође биљежи тренд брзог раста и експанзију фарми које се баве органском производњом.
Органска производња је атрактивна и произвођачима због виших цијена производа, а самим тим даје могућност за већу зараду.
Ипак, прелазак на органску производњу није ствар жеље произвођача, већ способности да се прилагоди другачијем концепту производње, али и жељама тржишта.
Један од изазова органске производње је сузбијање штетних организама, које се мора радити непестицидним мјерама.
Синтетички пестициди имају у правилу много шири спектар дјеловања и дужу учинковитост у односу на биопестициде.
За неке штетне организме и не постоји довољно ефикасан непестицидни начин сузбијања.
На великим површинама на којима се гаји једна биљна врста, већи је притисак штетних организама због лаког ширења, те се у таквим условима дешава да биопестициди нису довољно учинковити.
Због тога нови начин сузбијања штетних организама захтијева додатну едукацију произвођача.
Регистрација биопестицида је регулисана на различит начин, од тога да је много једноставнија у односу на синстетичке пестициде, до случајева када је чак и компликованија, а некада је идентична, што зависи од државе до државе, те од само производа који се региструје.
Органска производња и употреба биопестицида су све више заступљени у пољопривредној проиводњи и трендови указују да ће њихов раст бити све већи.
Органска пољопривреда представља шансу и за наше произвођаче, како за пласман производа на домаћем тржишту, тако и за извоза на тржишта Европске Уније и Русије.
Наша предност је близина ових тржишта у односу на многе друге земље, јер је до многих ових земаља могуће транспортовати производе друмским саобраћајем у току једног дана.
Један од ограничавајућих фактора развоја органске производње а тиме и развоја тржишта биопестицида код нас је и доступност биопестицида, односно њихова регистрација, која је компликована и спора те се дистрибутери не упуштају у тај процес.
Произвођачима је потребна и стручна помоћ, а за то је потребно искуство, што значи да се истраживачке институције морају активно укључити у истаживачку активност.
Пошто су за биопестициде често потребни много мањи ресурси у односу на синтетичке пестициде, отвара се могућност локалне производње.
Употреба биопестицида, односно органска производња, су чешће везани за мање фарме, због чега оживљавање овог начина производње представља шансу за укључивање већег броја домаћинстава, чиме би се допринијело руралном развоју односно очувању сеоског становништва, што је један од циљева државне политике.
Наши пољопривредни произвођачи за сада не користе шансу да буду дио динамичног тржишта органским производима.
Да би је искористили потребно би било да сами увиде ту могућност, али и да добију снажну системску подршку.
Бифе
