Devizni kurs domaće valute je najvažnija cena u jednoj državi.
Preko njega se cene proizvoda i usluga izražene u domaćoj valuti pretvaraju u cene proizvoda i usluga u stranoj valuti i obrnuto.
Od deviznog kursa EURRSD (RSD je oznaka za srpski dinar, a EUR za evro) zavisi koliko će srpski izvoznik dobiti dinara za izvezenu robu u zemlje koje koriste evro kao svoju valutu.
Istovremeno, od deviznog kursa dinara zavisi po kojoj ceni će srpski uvoznik kupiti evre u Srbiji, kako bi te evre upotrebio za uvoz/kupovinu strane robe.
Na grafikonu je prikazan devizni kurs dinara po tzv. direktnoj kotaciji (plava linija) i po tzv. indirektnoj kotaciji (crvena tačkasta linija).
Plava linija – direktna kotacija je opštepoznata i opšterazumljiva i ona nam saopštava koliko nam treba dinara da bismo kupili jedan evro.
Indirektna kotacija (crvena linija) nam pokazuje koliko vredi jedan dinar u evrima i moramo priznati da nam informacija da je jedan dinar 0,008122 EUR vrlo malo toga govori.
Devizni kurs srpskog dinara
Izvor: NBS.
Kao što loše određen devizni kurs može bukvalno uništiti jedan ekonomski sistem, isto tako stimulativan devizni kurs može dovesti do ekonomskog preporoda.
Izuzetan značaj deviznog kursa se možda ne primećuje u BiH pošto je on već godinama fiksan, ali u Srbiji u kojoj se kurs menja na dnevnoj osnovi vrednost deviznog kursa je ključna i prioritetna ekonomska veličina.
Lako se uočava da je od 2008. god. do 2016.god. devizni kurs dinara u odnosu na evro pomerio sa oko 80 dinara na 123 dinara što predstavlja depresijaciju/slabljenje dinara za 34% ((81.44/123,12-1)*100).
U odnosu na 2008.god. u 2016.god. izvoznici dobijaju 51,5% više dinara za izvezenu robu u zemlje čiije je valuta evro ((123.12/81.44-1)*100).
Sa druge strane preduzeća iz Srbije koja se bave uvozom robe, za evro kojim kupuju stranu robu moraju dati 51,5% više dinara u 2016.god. u odnosu na 2008.god.
Ako se posmatra samo devizni kurs u razdoblju 2008-2016. god. neće se sigurno pogrešiti ako se zaključi da je položaj srpskih izvoznika poboljšan za oko 50%, a srpskih uvoznika pogoršan za isto toliko.
Osmogodišnji trend poboljšanja položaja srpskih izvoznika i pogoršanja položaja srpskih uvoznika prekinut je tokom 2017.godine i uz godine u godinu dinar jača/apresira.
Pošto na devizni kurs dinara, bez obzira što se radi o jednoj promenljivoj veličini, presudno utiče Narodna banka Srbije preko kupovine i prodaje dinara i evra, od 2017.god. pa sve do danas ona vodi drugačiju politiku deviznog kursa, koja sada više odgovara uvoznicima nego izvoznicima.
Izvoznici dobijaju sve manje dinara za izvezenu robu (u 2020.god. to je 117,6 dinara za jedna evro), a uvoz je, računajući u dinarima, u proseku sve jeftiniji.
Ovakvom deviznom politikom negativno se utiče na srpski izvoz tj. na srpsku proizvodnju, a istovremeno se kroz pojeftinjenje dinarske vrednosti uvoza podstiče i unapređuje proizvodnja u drugim zemljima.
Da li je ovakva politika deviznog kursa dobra ekonomska politika i šta su njeni razlozi, motivi i posledice neće pokazati samo vreme već i tekstovi koji će uslediti.
Za BiH je u ovome momentu od presudne važnosti da shvati da ukoliko iz godine u godinu više uvozi nego što izvozi to znači da devizni kurs konvertibilne marke (1 EUR = 1,955830 KM) odgovara preduzećima koja se bave uvozom, jer je uvoz, preračunat u KM izuzetno jeftin, a izvoz skup (preračunato u evrima).
Kada bi devizni kurs konvertibilne marke bio na primer 1 EUR = 4 KM, uz uslov da se ništa drugo ne menja, uvozna roba bi bila duplo skuplja i smanjila bi se njena prodaja u BiH, dok bi se prihod bosanskih izvoznika udvostručio (računato u KM) što bi povećalo domaću proizvodnju, a preko nje i zaposlenost u BiH.
Devizni kurs može istovremeno biti anđeo za uvoznike i stranu proizvodnju, te mrtvozornik za deo izvoznika i deo domaće proizvodnje.
I anđeo i mrtvozornik.
Bife
