Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima

U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju  srpsku javnost.

Kada dođe do slabljenja ili jačanja kursa dinara analiziraju se faktori koji na to utiču, a pomno se prate intervencije Narodne banke Srbije kojima se najviše deluje na kurs dinara.

Za razliku od bosanskog deviznog kursa, koji je fiksan, srpski je promenljiv što srpskoj monetarnoj politici pruža šansu da direktno utiče  na mnoge ekonomske procese, a posebno na uvoz i izvoz roba i usluga, odnosno na spoljnu trgovinu (videti grafikon).

Izvoz je simbol domaće, a uvoz strane proizvodnje.

U periodu od 2009.god. do 2016 god. dinar stalno slabi (sve više dinara je potrebno za kupovinu jednog evra) i za ovih osam godina dinar je depresirao za oko trećinu.

Pratilac depresijacije je stalno poboljšanje stanja spoljnotrgovinske razmene, pošto Srbija, u ovome periodu, beleži brži rast izvoza od uvoza.

U 2009.god. spoljnotrgovisku saldo (razlika izvoza i uvoza roba i usluga) je  -5,5 milijardi evra,  a u 2016.god. – 2,2 milijardi,  što je ogromno poboljšanje do koga je  došlo i pod delovanjem depresijacije deviznog kursa dinara.

Kada kurs dinara slabi/depresira  uvozna roba  postaje skupa (u dinarima), a izvozna jeftina (u evrima).

Devizni kurs dinara i spoljnotrgovinska razmena Srbije

Izvor: Narodna banka Srbije.Napomena: Spoljnotrgovinski razmena je u milionima EUR.

Krajem 2016.god. (crvena linija na grafikonu) započinju suprotni procesi, jačanje/apresijacija dinara, ali i kvarenje položaja Srbije u spoljnoj trgovini.

U 2019.god.  spoljnotrgovinski saldo je -4,6 milijardi evra, a tokom četiri godine (2017-2020) promena/pogoršanje u spoljnoj trgovine je uzrokovana i promenama u  deviznom kursu (zbog apresijacije/jačanja dinara).

Kada kurs dinara jača/apresira  uvozna roba  postaje jeftinija, a izvozna skuplja, a za četri godine (2016-2019) dinar je apresirao/ojačao za 4,7% ((123,12/117,58-1)*100, dok je u 2020.god. neizmenjen u odnosu na prethodnu godinu.

Od 2017. god. politika deviznog kursa NBS je takva da negativno utiče na izvoz, a pozitivno na uvoz i to se vidi najbolje po naglom rastu deficita u srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni.

Kada se politikom deviznog kursa “sahranjuje” deo izvoza, sahranjuje se i dobar deo domaće proizvodnje i  sa njom veliki deo radnih mesta u sopstvenoj državi.

Iz ovoga vrlo jednostavnog primera i lepe ilustracije se vidi da devizni kurs zaista jednima daje, a drugima uzima.

U Srbiji su smer kretanja kursa i salda spoljne trgovine identični  – kad kurs raste (dinar depresira) raste i spoljnotrgovinski saldo i obrnuto.

Do 2016.god. NBS je navijala za izvoznike, od 2017. god. ona  postaje fan uvoznika, a takva politika deviznog kursa povećava deficit u spoljnoj trgovini.

Motive ovakvog  četvorogodišnjeg ponašanja NBS još nismo otkrili, ali posledice na srpsku spoljnu trgovinu jesmo.

Na drugoj strani, u Bosni, Centralna banka BiH i celokupna bosanska stručna javnost žive već treću deceniju svoje “kursne ravnodušnosti i nezainteresovanosti”, ne primećuju, ili se prave da ne primećuju, očiglednu vezu između fiksiranja deviznog kursa  i višedecenijskog deficita u spoljnoj trgovini.

U Bosni se prema  fiksiranju deviznog kursa KM u odnosu na evro ponašaju kao prema nekoj verskoj dogmi (Božijem slovu), što iz  perspektive sveta, Srbije, Hrvatske, monetarne politike, politike deviznog kursa, ali i osnovne logike, deluje vrlo neprofesionalno, neozbiljno, neodgovorno, pa čak i  pomalo i smešno.

Bife