Током посљедњег таласа короне, а и прије њега, прогнозирано је да ће многе земље имати проблеме са редовним измиривањем обавеза по јавном дугу.
Најочигледнија манифестација ове врсте финансијских невоља, поред немогућности плаћања дуга, је висина каматне стопе на нова задужења.
Искуства зоне евра показују да се каматна стопа може годинама држати на релативно ниском нивоу, чак и у случају високозадужених земаља, док чак и умјерено задужене земље или дијелови тих земаља могу имати већи каматни терет у односу на земље са огромним јавним дугом (нпр. Грчка).
Недавни финансијски догађаји на Западном Балкану су потврдили ову појаву, која ради у корист Црне Горе, а на штету једног дијела Босне и Херцеговине.
Емисиона каматна стопа на посљедњу емисију на страном финансијском тржишту
Извор: LSE и Seenews.com.
Кад је Српска извршила лондонску емисију петогодишњих обвезница емисиона каматна стопа је упоређивана са оном коју је овај ентитет Босне и Херцеговине остварио на домаћем тржишту (на Бањалучкој берзи) и из те врсте упоређивања извођени су закључци о висини каматне стопе и (не)погодности задуживања.
Ја сам отишао у другу компарацију и упоредио сам каматне стопе на емисију обвезница Црне Горе (750 мил. ЕУР) и емисију обвезница Републике Српске (300 мил. ЕУР).
Црногорска емисија је децембарска (2020), српска и босанскохерцеговачка априлска (2021).
Прва емисија је на 7 година, а друга на 5 година, а обе су на међународном финансијском тржишту.
Иако је црногорска емисија на дужи рок она носи нижу каматну стопу (2,875%, а у јавности се наводе и бројке 2,785% и 2,95%) од априлске српске (5%), али то није једино “иако”.
Икао је црногорски дуг 91%, а босанскохерцеговачки 39% у односу на БДП (на крају 2020., прогноза ММФ из октобра 2020.) инвеститори су благодарнији према Црној Гори.
Издвојио сам неколико економских, друштвених и разумних разлога због којих један дио Босне и Херцеговине плаћа вишу каматну стопу од Црне Горе, иако се финансира на краћи рок, а листа разлога каматног диспаритета се на њима не завршава.
Први разлог је очигледан – јавни дуг Републике Српске је значајно већи од 40% и има тенденцију раста.
Другу групу разлога чини Нато садашњост Црне Горе, која је преко тога постала евроатлантски савезник и пријатељ, а новац на овоме валутном подручју је врло јефтин.
Нова црногорска влада има изузетно квалитетне односе са свим евроатлантским савезницима (као и претходна), што се можда не би могло рећи за извршну власт у Српској?
Сљедећи разлог је можда геостратешки, јер Црна Гора има морску границу, а иста недостаје Републици Српској.
У ову групу мотива за издашност инвеститора према Црној Гори улази и жеља Запада да конкурише кинеским финансијским установама у финансирању јавног дуга Црне Горе.
Задњи разлог ниже каматне стопе би могао бити већи степен државне хомогености црногорског у односу на босанскохерцеговачко друштво, јер Црну Гору нико не доводи у питање као јединствену државу, а то смањује ризик земље и преко мањег ризика каматну стопу.
Неки од фактора ниже црногорске и више српске/босанскохерцеговачке каматне стопе на страном тржишу су задати и непромјенљиви.
Црна Гора је тако близу, а тако далеко од Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Ако Република Српска жели нижу каматну стопу у Лондону или у неком другом свјетском финансијском центру, треба покушати промијенити оно што се промијенити може, јер трговина на секундарном тржишту са лондонском емисијом је већ почела и од цијене обвезница на овом тржишту зависиће каматни трошкови задуживања Српске у иностранству у будућности.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
