Продуктивност у приватном и јавном сектору Републике Српске – 19. сједница

Исправност економских одлука, или мјера економске политике, се може оцјењивати, прије доношења мјере економске политике (екс анте), или након што се у пракси покажу/измјере ефекти усвојених мјера економске политике (екс пост).

Економске одлуке имају економски садржај и њихова исправност, или економска основаност,се екс анте цијене, прије свега, у односу на основне економске принципе; продуктивност, економичност и рентабилност.

Влада Републике Српске (влада) је предложила повећање плата у дјелу јавног сектора (за 5%, односно 6%), а ту одлуку Народна скупштина Републике Српске (законодавац) је усвојила на 19.сједници (25.5.2021.г.). 

Усвојене су и „неке“ измјене у пореском законодавству (о томе у наредним текстовима).

У приватном сектору просјечна плата се одлуком власника капитала (послодавца) повећава најчешће само онда када се повећа продуктивност, јер то води ка расту економичности (бржи раст прихода од трошкова пословања) и ка расту рентабилности (расту добити у односу на уложени капитал).

Продуктивност представља однос производње (оутпута) по јединици улаза (инпута).

На тржишту рада, а у вези са укупном производњом тј. БДП-ом, продуктивност се може дефинисати и као реални БДП по једном запосленом, а промјена овога показатеља представља раст/пад  продуктивности  (видјети графикон).

Ако производња расте уз исти број радника продуктивност расте, у супротном пада.

Ако су влада и законодавац одлучили да повећају плате запосленима у једном дјелу јавног сектора то би се могло оправдати растом продуктивности у овоме сектору, али то се не види из односа реалног БДП-а и броја запослених.

Продуктивност запослених у Републици Српској

Извор: Републички завод  за статистику Републике Српске (Обрадио Драган С. Јовић).

Номиналном повећању плата у 2021.г. од у просјеку 5,5% одговара реално повећање плата за око  4 % (кориговано за очекивану инфлацију у 2021.г. и 2022.г.  према ММФ-у) , а то је веће од повећања продуктивности.

У задњих 5 година (2014-2019.г.) продуктивност “расте”, али њен просјечни раст је свега 0,71%.

У 2019.г. скоро да нема раста продуктивности,  а у цијелом овом периоду продуктивност је порасла за  свега 3,6%.

У свим кризним годинама (2009.г. и 2012.г.) или у годинама са ниским привредним растом (2014.г.) продуктивност је у Српској у паду и 2020.г. апсолутно не може бити изузетак од овога правила.

Дакле, влада и законодавац су одлучили да повећају плате у јавном сектору у години којој претходе година без раста продуктивности (2019.) и година са падом продуктивности (2020.) на нивоу цијеле економије.

Национална економија поред јавног сектора обухвата и приватни сектор, а израчуната продуктивност се односи на цијелу економију Српске.

Ова одлука може бити економски оправдана једино ако сектори којима је повећана плата (здравство, образовање, култура, правосуђе и полиција) имају значајно већу продуктивност од економије као цијелине.

Поједностављено и приближно прецизно казано, одлука владе и законодавца је у сагласности са економским принципом продуктивности једино ако је српски јавни сектор у просјеку значајно продуктивнији од српског приватног сектора, или једино ако се очекује значајно већа продуктивност јавног у односу на приватни сектор.

19.сједница по усвојеним мјерама економске политике и по  прихваћеном смјеру економске политике трајно улази у српску и босанскохерцеговачку економску историја и обликоваће један битан дио економске садашњости и будућности Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.