Привредни систем Црне Горе – На једну карту

Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије  и избором евра за законско средство плаћања у земљи.

Да би се “одгонетнуло” шта вуче или обара црногорску економију не мора се ићи у анализу стварања БДП-а  по привредним дјелатностима, већ је довољно бацити поглед на структуру њеног биланса размјене са иностранством (видјети графикон).

Међународни положај  ЦГ је битно другачији ако се анализира само робна размјена, у односу на укупне размјену са иностранством, која поред роба обухвата и услуге.

Робни биланс ЦГ приказан као покривеност увоза роба са извозом роба је благо казано очајан – само око 20% увоза роба покривено је извозом роба.

Међутим, када са на робе додају и услуге, спољнотрговинска размјена се нагло побољшава и на једну јединицу увоза долази скоро 0,7 јединица извоза.

Ова, за ЦГ позитивна разлика, настаје највише због тога што се туристичка понуда и продаја туристичких услуга  (нпр. ноћење страних туриста) у свакој статистици  региструје и евидентира као извоз услуга (са обзиром да су корисници туристичког производа доминантно странци).

Главнe привреднe  дјелатностi у ЦГ, око којих се све врти и која све покрећу су услужне дјелатности,  међу којим  је и туризам,  а његов пад и пад осталих дјелатности у 2020.г. су због друштвено-економских рестрикција,  оборили економију (БДП) за  15%.

У ЦГ око једна трећина свих запослених је што директно, што индиректно везана за туризам.

Привредна структура којом доминира једна дјелатност се означава као моноцентрична привреда, а то води ка моноцентричном развоју, ако се  о привредно развоју, у оваквој привредној структури, уопште може говорити.

Податак о покривености  увоза са извозом роба показује да је ЦГ ипак некада давно његовала полицентрични привредни развој, а да је са временом туристичко-услужни сектор постајао све јачи и јачи и да су у 2019.г. произведне дјелатности пале испод 16% БДП (ако се грађевинарство третира  као услужна дјелатност).

Покривеност увоза са извозом у Црној Гори

Извор: Статистички завод Црне Горе и Свјетска банка.

Акумулативност црногорских робних произвођача се смањивала, а услужног сектора расла, привреда није могла конкурисати услугама  у борби за  скупе банкарске кредите, а јефтиних кредита  Централне банке ЦГ (примарне  емисије) није више било, док је један добар дио привреде, “по балканском економском обичају”,  поништен приватизацијом.

ЦГ се брзо суочила са истином да се њен услужни сектор, туризам и њена привреда не могу више развијати без  аутопута, мукотрпним пробијањем и вожњом кроз херцеговачко-брдско-црногорско-рашке врлети у којима се “глава губи”.

ЦГ се брзо суочила и са истином да је због тоталне деиндустријализације изгубила негдашња инжењерска знања, те да у изградњи аутопута не може  рачунати на домаћу грађевинску оперативу.

Упоредо са ове  двије истине ишла је и трећа истина, која је поручивала да  домаће банке не желе, а Централна банка ЦГ не може, финансирати  овај пројекат и у освртању на западне и источне инвеститоре и финансијере побиједила је Кина чије се финансије прелијевају.

Играјући првенствео на једну карту, услужни сектор и туризам, ЦГ није примјетила да се добровољним одбацивањем домаће валуте де факто добровољно одрекла државног суверенитета и да тако потпуно огољена улази у пројекат који драстично повећава њен јавни дуг и то наравно у страној валути.

Kредит  узет за изградњу  аутопута  Бар-Бољаре, а ради стварања инфраструктуре за даљи развој туризма,  као главног црногорског  привредног адута је повећао јавни дуг, а онда је дошао економски шок у облику пандемије, који је оборио туризам, економију и БДП и повећао релативну вриједност јавног дуга.

Према прогнози ММФ-а тек 2023.г. ЦГ ће се вратити на ниво БДП-а из 2019. и потребна је велика умјешност,срећа и хуманитарно расположење повјерилаца  (старих  и нових)  да се јавни дуг који је достигао 105% БДП-а одржи.

Поједностављено, коријен црногорског проблема  је у томе што је одбацила суверену монетарну политику и политику девизног курса за чије су вођење  потребни висока, интезивна  и континуирана интелектуална активност и прихватила туризам,  као своју главну економску карту – адут, којем је жртвовала раст јавног дуга.

Играјући на једну карту,  ЦГ сада врло тешко може  купити  карту у другом смјеру и вратити домаћу валуту?

Сав њен јавни дуг у страној валути, па би континуирана почетна депресијација новоуведене домаће валута стално повећавала терет ино дуга?

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.