Početkom jula Agencija za statistiku BiH objavila je podatke o upotrebi BDP-a za prvi kvartal 2021.god.
Sada se može analizirati kako je ekonomska politika BiH reagovala na pandemiju tokom svih pet kvartala (od prvog kvartala 2020.god do prvog kvartala 2021.god.).
Moguće je i uporediti ekonomsku politiku BiH na svim nivoima vlasti tokom pandemije sa ekonomskim politikama drugih država(Srbija) i izvući neke očigledne zaključke.
Pod ekonomskom politikom u ovome tekstu podrazumjevamo promjene u državnoj potrošnji.
U prvom kvartalu 2020.god. ekonomska politika BiH uopšte ne reaguje na Covid 19 i pandemiju (vidjeti grafikon).
Državna potrošnja u BiH je u periodu kada je proglašena pandemija, gotovo na istom nivou kao i u prvom kvartalu 2019.god., dok Srbija povećava potrošnju za nevjerovatnih 11%.
Država BiH i njeni entiteti nastavljaju svoju neizainteresovanost za ekonomsku politiku i u drugom kvartalu 2020.god.sa izuzetno niskim stopama rasta javne potrošnje, što je opet u ogromnom raskoraku sa Srbijom (rast od 8,4%).
U trećem kvartalu pandemija jenjava, Srbija sebi daje pauzu i odmor, a BiH je i dalje u leru.
U četvrom tromjesječju Srbija ponovo dodaje gas, a državna potrošnja u BiH kao da uopšte ne registruje pandemiju.
Stopa rasta državne potrošnje u odnosu na isti kvartal prethodne godine (u %)
Izvor: RZzSRS i BHAS.
U prvom kvartalu ove godine državna potrošnja Srbije je kao na početku pandemija (I kvartal 2020.god.), tako da je ukupno povećanje državne ili javne potrošnje u Srbiji (I kvartal 2021.god. u odnosu na I kvartal 2019.god.) 10.5%, a u BiH svega 1.2%.
Kada država troši prometuju se robe i usluge u zemlji, a zarađuje se i na uvozu roba (carine,akcize,trgovačka marža), a to sve ulazi u obračun bruto domaćeg proizvoda.
Prije svega zbog značajnog direktnog rasta državne potrošnje, koji je indirektno uticao i na ostale vrste potrošnje (lična, investiciona), Srbija je završila godinu sa padom BDP-a od samo 1%.
Ekonomija BiH se za godinu dana smanjila za 4,6%.
Mjereno državnom potrošnjom tokom pandemije država Srbija se prema svojoj ekonomiji i svome stanovništvu ponjela kao majka, a država BiH i njeni entiteti su se prema svojoj ekonomiji i svome stanovništvu ponašali kao maćeha.
Kreatori ekonomskih politika u BiH trebaju odlučiti da li će u nekoj narednoj krizi biti majka ili maćeha.
Bife.ba