Rast kredita u bankama je jedan od najboljih pokazatelja ekonomske dinamike i očekivanja o ekonomskim aktivnostima.
Početak godine je za kredit, koji je simbol bankarskog poslovanja i njegov prvi proizvod, bio izuzetno loš i tek u aprilu i maju se primjećuju tragovi renesanse u kreditnom poslovanju.
Stanje kredita banaka u maju 2021. je za skoro 2% veći od stanja kredita banaka u maju 2020.god., a to je za naše banke koje funkcionišu bez pomoći centralne banke i uslovima anemične javne potrošnje izuzetno visoka stopa kreditnog rasta.
Rast kredita vuku stanovnici, tj.ljudi, a ne preduzeća, tako da je rast “humanog” karaktera.
Godišnja stopa rasta kredita stanovištvu u bankama Bosne i Hercegovine
Izvor: Centralna banka BiH.
Krediti stanovništvu su za godinu dana (maj u odnosu na maj prošle godine) veći za 3,2%, a krediti privatnim preduzećima se skoro nisu ni pomjerili (-0.2%).
Šta je uzrok bosanske renesanse i humanizma i zašto krediti preduzećima još uvijek stagniraju?
Prosječan stanovnik BiH želi kredit, jer je nelikvidan, jer želi investirati i jer je neizvjesnost u pogledu toka pandemije prevaziđena (privremeno).
Prosječno privatno preduzeće ne može dobiti kredit, jer ne ispunjava uslove (ima nizak kreditni rejting) ili jednostavno ne želi kredit zato što ima dovoljno vlastitih novčanih sredstava (interna akumulacija).
Suprotnosti se potiru i daju nultu godišnju stopu rasta kredita preduzećima u maju 2021.
Ovo su faktori koji djeluju na strani tražnje, a koji faktori djeluju na strani ponude za kreditima ili zašto banke ubrzavaju kreditnu aktivnost od aprila ove godine?
Postoje brojni faktori koji djeluju na kreditnu ponudu, a mi ćemo ukazati na jednu skupinu međusobno povezanih faktora koji su po našem mišljenju ključni.
Od 1. juna na dio obavezne rezerve banaka se obračunava naknada od -0,6%, a na novčana sredstva iznad obavezne rezerve zadržana je naknada od – 0,5%.
Ova promjena je obznanjena bankama već 1.aprila 2021.god. i banke su odmah u aprilu počele da mjenjaju politiku kreditnog poslovanja.
Sada banke na mnogo veći dio novčanih sredstava kod CBBiH plaćaju naknadu i čim je pandemija “prošla” banke su počele da dijele kredite stanovništvu “šakom i kapom”, kako bi smanjile svoju izloženost kod CBBiH i tako smanjili troškove uz istovremeni rast prihoda po osnovu kamata na odobrene kredite.
Lista razloga kreditne renesanse i humanizma u aprilu i maju se ne iscrpljuje na ponuđenima, ali oni su po nama najvažniji.
Bujanje kredita stanovništvu naravno može prekinuti nagovještaj novoga talasa pandemije.
mr Nebojša Balaban
