У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Поредило се све и свашта из Српске са свим и свачим из Федерације, а настојало се да предмет поређења буде што једноставнији како би га свако могао схватити.
Једна од ствари која се није упоређивала, иако је није тешко разумити, била је међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет/МУБПП по ентитетима.
Банке по налогу клијената жирално/безготовински плаћају једна другој унутар Босне и Херцеговине у конвертибилним маркама – то је кратка дефиниција акронима МУБПП.
Централна банка Босне и Херцеговине даје преглед вриједности трансакција за МУБПП на нивоу државе.
Агенција за банкарство Републике Српске даје преглед вриједности трансакција за МУБПП на нивоу Српске, са тим да у овај преглед улазе поред банака са сједиштем у Српској и организациони дјелови банака на подручју Српске, које имају сједиште на подручју Федерације.
Кад се упаре подаци на ентитетском и подаци на државном нивоу види се драматичан пад удјела Српске.
Удјел банкарских финансијских институција из Српске је са скоро трећине у 2011.г. пао на испод 20% .
Пад са 32,2% (децембар 2011.г.) на 19,1% (април 2021.г.) је огроман, а прошао је непримјећен иако се одвија већ десет година.
Удјел банака са сједиштем у Српској у укупном међубанкарском унутрашњем безготовинском платном промету*
Извор: www.abrs.ba и www.cbbh.ba.* У узорак улазе и организациони дјелови банака са сједиштем у Федерацији које послују у Српској. На графикону је приказан децембар, а за 2021.г. април.
До пада испод 30% долази током 2014.г. и 2015.г. када су банкротирале Бобар банка и Балкан инвестмент банка.
У релативном паду Срске уочава се период четверогодишње консолидације (2015 – 2018.) када се удјел Српске одржава на око 25%.
Од 2019.г. Српска поново “вози” на низбрдици.
Овакав тренд не мора да значи да је у банкарском смислу “Српска шапатом пала”, али тренд сигурно показује да банке у Српској крупним корацима заостају за банкама у Федерацији.
Народна скупштина Републике Српске је имала ванредне сједнице сваке врсте, некe од њих су биле врло непродуктивне, непотребне и представљале су губитак времена.
Међутим, Народна скупштина Републике Српске никада није ни редовно ни ванредно расправљала на тему платног промета и његове постојане ерозије у Српској, иако је то изузетно битна тема.
У прва четири мјесеца ове године удјел Српске је 21,6% и постоји велика шанса да ће пасти испод петине.
И сам омјер 20% : 80 % у корист Федерације је крајње неповољан.
Од Народне скупштине Републике Српске зависи да ли ће на ову тему разговарати и расправљати са министром финансија, директором агенције за банкарство и са представницима удружења банака Српске.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
