Sve centralne banke u svetu zasipaju još uvek svoje tržišta obiljem novca, ali svemu uvek nekada mora doći kraj.
Prestanak, ili bolje rečeno najava prestanka ili smanjenja štampanja novca zbog izlaska iz ekonomske krize, na finansijskim tržištima obično izaziva izuzetno negativnu reakciju kod investitora, koji se poredi sa tantrumima-izlivima besa, kod dece.
Taj izliv besa (kod dece je to ridanje, vrištanje, čupanje kose, zakocenivanje od plača) se ispoljava kao pad cena obveznica, ili jednostavno opšti rast kamatnih stopa.
U ekonomskoj struci se koristi stručni engleski izraz, taper tantrum.
Kad je 22.maja 2013. godine na saslušanju u američkom Kongresu tadašnji guverner američke centralne banke (FED) Ben Bernanke najavio da bi već na sledećem sastanku FED mogao doneti odluku o smanjenju kreditiranja finansijska tržišta su odmah reagovala.
Cena američkih obveznica je pala, a kamatna stopa na njih porasla (plavi krug na grafikonu).
Za 40 dana (do kraja juna) kamatne stope su porasle za 0,5 procentna poena.
Manje štampanog novaca uvek na kraju dovodi do rasta kamatnih stopa, a manje kredita uz rast kamatnih stopa tera mnoge poslovne subjekte u stečaj.
Rast ove vrste rizika vodi ka opštem rastu kamatnih stopa i zato su kupci američkih obveznica nakon Bernankove izjave nudili nižu cenu za obveznice, koju su prodavci tj. vlasnici obveznica morali prihvatiti.
Niža cena obveznica je ekvivalentna višoj kamatnoj stopi na obveznice.
Kamatna stopa na desetogodišnje obveznice (u %)
(maj – juni 2013.)
Izvor: FED i Eurostat.
Uvek kada Amerikanci izlaze iz krize, odnosno iz perioda obilja jeftinog novca, njihova ekonomija ulazi u period rasta kamatnih stopa.
Momentalna rekcija finansijskog tržišta na najavu prestanka štampanja novca se poredi sa izlivom besa/tantrumima kod dece jer kamatne stope počinju naglo rasti, pod jakim uticajem nekontrolisanih emocija, koje graniče sa afektom.
I investitori su ljudi, iako nisu deca.
Problem sa očekivanim tantrumom u 2022. ili 2023. godini je u tome što se potezi FED-a (prestanak ili smanjenje štampanja novca i rast kamatnih stopa) prenose i preko Atlantskog okeana na Evropu.
Sa grafikona se vidi da je međuzavisnost američkog i nemačkog finansijskog tržišta skoro savršena.
Ako se američke kamatne stope povećaju za 1 procentni poen, povećaće se i evropske kamatne stope za isto toliko, a Srbija, Crna Gora, Makedonija, BiH su dio Evrope, kao i Hrvatska i Slovenija.
Rast kamatnih stopa vodi rastu troškova kamata na sve vrste dugova, privatne i javne, i zato se za dolazak nekog novog finansijskog izliva besa, jakog ili slabog svejedno, treba pripremiti.
Čitaocima ovoga teksta ostavljamo da izračunaju koliko će svaku balkansku državu koštati rast kamatnih stopa za 1 procentni poen (u odnosu na apsolutnu vrednost državnog duga).
Svaka kompanija ili fizičko lice, čiji je kredit/dug sa promenljivom kamatnom stopom, može ovu kalkulaciju napraviti i samo za sebe.
Bife.ba
