Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) funkcioniše po modelu valutnog ili novčanog odbora.
U BiH je opšte mišljenje da pored fiksnog deviznog kursa i automatske kupovine i prodaje deviza za domaću valutu, valutni odbor podrazumjeva i da centralna banka ne može davati kredite domaćim/rezidentnim bankama.
Tako zaista funkcioniše valutni odbor u BiH, međutim tako ne funkcionišu centralne banke u Bugarskoj i Hong-Kongu, koje su takođe valutni odbori kao CBBiH i koje takođe održavaju fiksni devizni kurs i automatski vrše kupoprodaju deviza za domaću valutu.
I Narodna banka Bugarske i Monetarna vlast Hong-Konga (to je naziv centralne banke u Hong-Kongu) mogu svojim bankama davati kredite, iako su ove centralne banke takođe valutni odbori, isto kao i CBBiH.
Narodnoj banci Bugarske dodjeljeno je pravo i obaveza davanja kreditne podrške banci u slučaju da se pojave veliki/sistemski rizici za stabilnost finansijskog sistema (Zakon o narodnoj banci Bugarske član 20 stav 2).
Narodna banka Bugarske/NBB ima obavezu propisanu Zakonom o Narodnoj banci Bugarske da u slučaju opasnosti od rizika likvidnosti koji može uticati na stabilnost bankarskog sistema obezbijedi solventnoj banci kredit ( Zakona o NBB, čl. 33).
Maksimalan rok na koji se može dati kredit je 3 mjeseca, a on mora biti obezbjeđen kvalitetnom aktivom.
Maksimalni ukupni iznos kredita koji na ovaj način NBB može dati je jednak razlici između bruto deviznih rezervi BNB i monetarne pasive NBB, ili onome što se u monetarnoj ekonomiji zove neto strana aktiva.
Ako bi parlament BiH odmah danas izmjenom Zakona o CBBiH prihvatio bugarski model valutnog odbor, CBBiH bi mogla dati kredite u vrijednosti od 743 miliona KM koliko krajem oktobra 2021. iznosi neto strana aktiva CBBiH (vidjeti grafikon).
Zakon o Narodnoj Banci Bugarske je postavio NBB za posljednje utočište nelikvidnih domaćih banaka ili za kreditora posljednjeg utočišta (eng. LOLR – lender of last resort).
Neto strana aktiva i bruto devizne rezerve Centralne banke BiH
(u milijardama KM)
Izvor: CBBiH.
Način kreditiranja Monetarne vlasti Hong-Konga je još raznuđeniji.
Monetarna vlast Hong-Konga, iako se radi o valutnom odboru, svojim bankama može dati čak tri vrste kredita
Prvi oblik kreditiranja se odnosi na dnevno i kreditiranje banaka preko noći da bi se pokrila kratkoročna i trenutna neravnoteža u novčanom toku banaka.
Drugi oblik kredita je takođe kratkoročno kreditiranje banaka koje imaju finansijske poteškoće, a ova vrsta kreditiranja se označava kao kreditor posljednjeg utočišta/LOLR.
Treća vrsta kreditiranja predstavlja dugoročno kreditiranje ili kapitalnu podršku koju Monetarna vlast Hong-Konga daje domaćoj banci.
Kao i Narodna banka Bugarske i Monetarna vlast Hong-Konga ima novčane i vremenske limite u kreditiranju svojih banaka.
Iako su emisione banke u Bugarskoj i Hong-Kongu koncipirane po modelu valutnog odbora, one za razliku od CBBiH, imaju i pravu i zakonsku obavezu da u određenim okolnostima daju kredite svojim bankama.
Centralna banka koja radi na principima valutnog odbora može biti posljednje utočište domaćih banaka.
Nakon 24 godine (CBBiH je osnovana 1997.godine) u BiH je razbijena predrasuda da valutni odbori ne kreditiraju svoje/domaće banke.
Lakše je razbiti jezgro atoma, nego predrasudu (Albert Ajnštajn).
mr Nebojša Balaban
Reference
http://www.bnb.bg/bnbweb/groups/public/documents/bnb_law/laws_bnb_en.pdf
http://www.bnb.bg/bnbweb/groups/public/documents/bnb_law/regulations_collaterizedloa_en.pdf
https://www.elegislation.gov.hk/hk/cap66!en@1997-07-01T00:00:00
https://www.elegislation.gov.hk/hk/cap155!en@2017-02-13T00:00:00
