Tržište rada je najvažniji dio ekonomskog sistema svake države.
Krajnji cilj svih ekonomskih politika je zapošljavanje radne snage i smanjenje stope nezaposlenosti.
Nekada davno, glavna mjera nezaposlenosti je bila registrovana stopa nezaposlenosti.
Po ovoj mjeri zaposleni su bili oni koji su bili u radnom odnosu i koji su radili 5 dana u sedmici u skladu sa propisanim radnim vremenom, a nezaposleni su bili registrovani u zavodima za zapošljavanje.
Vremenom, ova mjera zaposlenosti/nezaposlenosti je nadopunjena novom metodologijom Međunarodne organizacije rada/International Labour Organisation (ILO metodologija).
Danas, kada se govori o nezaposlenosti zvanična stopa nezaposlenosti je uvijek ona po ILO metodologiji.
Stopa nezaposlenosti (ILO metodologija) na kraju 2020. je 3,1% (Češka), 3,7% (Njemačka) i 6,6% (Austrija).
U prosjeku u zemljama EU na 100 radno sposobnih građana dolazi 7,3 onih koji su nezaposleni ( decembar 2020.).
Međutim, neke zemlje, poput BiH, objavljuju i dalje podatke i o registrovanoj nezaposlenosti (crvena linija na grafikonu), a ona je u Republici Srpskoj/RS u decembru prošle godine bila 24,1% .
Sa druge strane, na kraju prošle godine zvanična stopa nezaposlenosti u RS (po ILO metodologiji) je bila mnogo niža, 15,6% (plava linija na grafikonu), pa se postavlja pitanje kako je nastala ovako velika razlika od 8,5 procentnih poena (24,1%-15,6%)?
Stopa nezaposlenosti u Republici Srpskoj (u %)
Izvor: Republički zavod za statistiku RS i IRB RS.
ILO metodologija je potpuno drugačija od metodologije po kojoj se izračunava registrovana stopa nezaposlenosti.
Po ILO metodologiji zaposlenim se, između ostaloga, smatra svako lice koje u nekom kratkom referentnom periodu radi najmanje 1 sat i to je glavni razlog zbog čega je stopa nezaposlenosti po ILO metodologiji niža od registrovane stope nezaposlenosti u RS.
Prema Zavodu za zapošljavanje RS nezaposlena je skoro četvrtina radne snage, a prema ILO metodologiji oko 16% radne snage nije uposleno.
U prvoj godini pandemije (2020.) stopa nezaposlenosti (ILO) je naglo porasla, a registrovana stopa nezaposlenosti je ostala skoro ista, što znači da se jedan dio nezaposlenih ili ne prijavljuje na Zavod za zapošljavanje Republike Srpske ili više ne radi u RS.
Stopa nezaposlenosti u RS (15,6%) je više nego duplo veće od stope nezaposlenosti u EU (7,3%).
U skladu sa praksom ekonomske politike u svim zemljama u svijetu i u RS tj. u BiH, glavni cilj ekonomske politike u vremenu pred nama bi trebao biti smanjenje stope nezaposlenosti, bez obzira na način na koji se ona mjeri.
