Прецизна пољопривреда – Наука и култура

Захваљујући све доступнијим компонентама прецизне пољопривреде, фармери широм свијета све више користе сензоре у пољопривредној производњи.

Ови сензори омогућавају оптимизацију агротехничких мјера, као што су:  наводњавање, берба, третирања пестицидима, или управљање климатским параметрима унутра пластеника и стакленика.

Употреба сензора у пољопривреди ће се за наредних пет година скоро удвостручити.

Укупна вриједност глобалног тржишта сензора у пољопривреди

(у милијардама  америчких долара)

Извор: fact and factors.

Сензори могу бити оптички, за мјерење влажности воде и ваздуха, механички сензори, електрохемијски, мјерење притиска, параметара квалитета земљишта и слично.

Њихова примјена захтијева  знање о информационим технологијама што је често ограничавајући фактор код пољопривредних произвођача.

Успјешне примјене сензора у пољопривреди су у оном случају када се укључи и наука која треба да дефинише параметре у којима сензор треба да реагује да би услови били оптимални, те државни сектор као подршка ширем кругу произвођача.

Лидер у развоју информационих технологија у пољопривреди, на којима почива прецизна пољопривреда, на подручју бивше  Југославије, а и шире, је БиоСенсe институт у Новом Саду. 

Сви знамо за  употребу дронова у војне сврхе, али мало ко зна да се они употребљавају и у прецизној пољопривреди.

БиоСенсе институт  користи дронове за надгледање усјева и засада, откривање обољења на биљкама и третирање засада против штетника.

Нови Сад је  недавно проглашен за културну прјестоницу Европе.

Наука и култура увијек корачају заједно.