Захваљујући све доступнијим компонентама прецизне пољопривреде, фармери широм свијета све више користе сензоре у пољопривредној производњи.
Ови сензори омогућавају оптимизацију агротехничких мјера, као што су: наводњавање, берба, третирања пестицидима, или управљање климатским параметрима унутра пластеника и стакленика.
Употреба сензора у пољопривреди ће се за наредних пет година скоро удвостручити.
Укупна вриједност глобалног тржишта сензора у пољопривреди
(у милијардама америчких долара)
Извор: fact and factors.
Сензори могу бити оптички, за мјерење влажности воде и ваздуха, механички сензори, електрохемијски, мјерење притиска, параметара квалитета земљишта и слично.
Њихова примјена захтијева знање о информационим технологијама што је често ограничавајући фактор код пољопривредних произвођача.
Успјешне примјене сензора у пољопривреди су у оном случају када се укључи и наука која треба да дефинише параметре у којима сензор треба да реагује да би услови били оптимални, те државни сектор као подршка ширем кругу произвођача.
Лидер у развоју информационих технологија у пољопривреди, на којима почива прецизна пољопривреда, на подручју бивше Југославије, а и шире, је БиоСенсe институт у Новом Саду.
Сви знамо за употребу дронова у војне сврхе, али мало ко зна да се они употребљавају и у прецизној пољопривреди.
БиоСенсе институт користи дронове за надгледање усјева и засада, откривање обољења на биљкама и третирање засада против штетника.
Нови Сад је недавно проглашен за културну прјестоницу Европе.
Наука и култура увијек корачају заједно.
