Prestanak rasta životnog standarda u Srbiji – Uvoz inflacije

Srbija vodi vrlo aktivnu ekonomsku politiku, koja se preko privrednog rasta, odrazila izuzetno pozitivno na realne neto zarade i životni standard građana Srbije.

Od kraja 2018.godine privredni rast u Srbiji i politika plata i privatnog i javnog sektora, te relativno niska inflacija, počele su podizati realne zarade (crvena linija na grafikonu), a rast je bio prisutan i ranije.

Životni standard građana Srbije raste već četiri godine zaredom, što uz smanjenje broja nezaposlenih stvara izuzetno jako tržište rada.

Za sedam godina, jun 2015 – maj 2022. realne neto plate su u Srbiji porasle za 35%.

Prosječan godišnji rast realnih neto plata od 4,2% u periodu od juna 2015. do maja 2022. je vrlo rjetka i pozitivna pojava.

Međutim, kao i u BiH, inflacija u prvoj polovini 2022.godine ruši realne zarade i na taj način smanjuje životni standard srpskog građanina.

Realne neto plate su u Srbiji od kraja prošle godine pa do maja ove godine smanjene za 6%.

Realna neto plata u Srbiji, u dinarima  (u cijenama iz maja 2022)

(jun  2015 – maj 2022)

Izvor: RZZSRS.

Srbija ima opciju da smanji inflaciju kroz apresijaciju deviznog kursa dinara u odnosu na euro, i da tako smanji uvoz inflacije.

Srbija tj. Narodna banka Srbije uvijek može postaviti kurs dinara ispod trenutnih 117 dinara za jedan euro.

Ako to uradi uvešće manje inflacije jer će euro biti jeftiniji, pa će i uvozna roba biti jeftinija, a to spušta inflaciju.

Takva ekonomska politika, međutim, ima manu u tome što pojeftinjuje uvoz u Srbiji i poskupljuje srpski izvoz.

Pošto Srbija ne smije da rizikuje dodatni rast, ionako ogromnog spoljnotrgovinskog deficita (4,5 milijardi eura u 2021.godini), svaki novi rast inflacije će sigurno dovesti do novog smanjenja životnog standarda u Srbiji.

Srbija, kao ni BiH, nema alat za borbu protiv uvozne inflacije, već samo opciju da je uveze.

Jedino može da pazi – kontroliše, da trgovci ne podignu cijene iznad nivoa uvozne inflacije.

Kontrola cijena je jedina opcija upravljanja uvezenom inflacijom u zemljama poput Srbije koje sebi ne mogu priuštiti apresijaciju deviznog kursa.

O zamjeni djela uvezene robe domaćom proizvodnjom, tj. o tzv. supstituciji uvoza, trebalo je razmišljati ranije.