Tri balkanske zemlje, Albanija, BiH i Srbija, su na tri načina “koristile” devizni kurs da utiču na inflaciju, a postignuti rezultati su i različiti i slični.
Albanija već godinama ima devizni kurs koji se iz dana u dan mjenja i varira pa je imala mogućnost da koristi tu osobinu varijabilnog deviznog kursa za smanjenje inflacije.
Inflacija u Albaniji u oktobru 2022 je 8,3% na nivou je one u SAD i nije dvocifrena kao u albanskom okruženju.
Sa grafikona je vrlo lako objasniti tajnu albanskog uspjeha u borbi protiv inflacije.
U Albaniju, kao i u Srbiju i u BiH, inflacija je ulazila i ulazi spolja, kroz uvoz skuplje energije i hrane i ostale uvozne robe.
Narodna banka Albanije je odlučila da apsorbuje ovaj cjenovni šok iz inostranstva kroz jačanje domaće valute, albanskog leka (međunarodna oznaka LEK).
LEK je od početka 2021. godine do kraja novembra 2022. godine ojačao za 2% (123/116-1) i za toliko su smanjene, u prosjeku, cijene uvoznih roba u Albaniji.
Zbog jačanja leka, umjesto da uvezenu robu vrijednosti 100 EUR platu 123 LEK (januar 2021), Albanci su je plaćali u novembru 2022. godine 116 LEK i to je bila jedna od brana za ulazak u zonu dvocifrene stope inflacije.
BiH nije mogla koristiti model albanske monetarne politike da preko deviznog kursa utiče na inflaciju, jer je njen devizni kurs fiksan, a ne varijabilan, poput albanskog.
U prosjeku izuzetno nezainteresovan odnos kreatora bosanske ekonomske politike prema inflaciji uz fiksni devizni kurs su doveli inflaciju u BiH na nivo do 17,4% (oktobar 2022).
Nešto slično se desilo i u Srbiji, iako je Srbija vodila i vodi vrlo aktivnu antiinflacionu politiku.
Kurs albanske, bosanske i srpske vaulta u odnosu na jedan euro
(januar 2021 – novembar 2022)
Izvor: Centralne banka Albanije, Srbije i BiH.
Kontrola cijena, neznatno jačanje dinara od aprila 2022. (crveni krug na grafikonu) i rast kamatnih stopa nisu za sada dali rezultat, niti obuzdali inflaciju, koja je u oktobru 15%.
Da li bi se na osnovu prezentovanog “albanski” model antiinflacione politike mogao preporučiti svakoj ekonomskoj politici i svakoj zemlji?
Mana ili kontraindikacija (neželjeno dejstvo) jačanja svake valute je pojeftinjenje uvozne robe i poskupljenje izvozne robe što neminovno vodi ka povećanju uvoza i smanjenju izvoza tj. ka rastu deficita u spoljnoj trgovini.
Srbija je to znala i zato Narodna banka Srbije nije dozvolila značajno jačanje dinara.
U jednom od sljedećih tekstova ćemo pokazati da li je Albanija kroz jačanje svoje valute i obaranje inflacije platila cijenu u vidu rasta uvoza i smanjenja izvoza.
