Balkan u nekim ekonomskim stvarima kopira Zapad, a u nekim stvarima pokušava biti svoj, drugačiji i nezavisan.
Da bi se u ekonomskim pitanjima postupilo suprotno od načina na koji postupa Zapad moraju se imati krupni razlozi i solidna argumentacija, jer ekonomska nauka je rođena na Zapadu, a ne na Balkanu.
Banke su jedan dio novca prisiljene držati kod centralnih banaka, jer to od njih zahtevaju centralne banke, i taj zahtev je za banke obavezujući.
Novac koji banke drže kod svojih centralnih banaka je obavezna rezerva, a sve iznad toga se zove višak rezervi koje banke mogu, ali ne moraju, držati kod centralne banke.
I Amerikanci i Evropljani povećavaju kamatne stope na višak rezervi kao bi ubjedili banke da manje kreditiraju, tj. da kreiraju manje novca, jer više novca ne doprinosi hlađenju inflacije i tu temu Bife je apsolvirao u prethodnom tekstu.
Amerikanci su kao i uvek lideri i njihova kamatna stopa na obavezne rezerve je najviša među najrazvijenijim zemljama (4,4%).
Amerikance prate Evropljeni čija centralna banka, ECB, plaća 2% evropskim bankama na njihove viškove novca ili viškove rezervi koje drže kod ECB.
I Srbi, iako tipični balkanski narod, prate i podržavaju ono što rade Amerikanci i Evropljani.
Narodna banka Srbije plaća srpskim bankama 3,5% na višak rezervi.
Od 1.janura Hrvatska prelazi na evro i njena centralna banka je ECB, tako da će i hrvatske banke od ECB dobijati na višak rezervi onoliko koliko dobijaju i sve ostale banke u čijim zemljama je evro rezervna valuta.
Kamatne stope na višak novčanih sredstava koje banke drže kod centralnih banaka, u %
(20.decembar 2022. god)
Izvor: Centralne banke odabranih zemalja i valutnih zona.
Bosna je izuzetak od predočene visine kamatnih stopa na višak rezervi i na Zapadu i na Balkanu.
Već mesecima bosanska centralna banka ne da ne plaća bankama kamatu na višak rezervi, već naplaćuje kamatu bankama.
Kamatna stopa je u decembru 2022. negativna (-0,25%), a od prvog januara 2023. ona će biti 0% i u novu godinu Bosna ulazi sa mnogo manjom kamatom na višak rezervi od Amerike, Evrope, Srbije i Hrvatske.
Pošto će od sledeće godine ova kamatna stopa biti 0% bosanske banke nemaju razloga da pojačaju kreditne aktivnosti u Bosni, ali isto tako nemaju razloga da drže višak rezervi kod Centralne banke BiH, jer na njemu ništa ne zarađuju, a pored toga kamatna stopa u inostranstvu je viša.
Odstupanje bosanske monetarne politike od one u svetu i u balkanskom okruženju može biti rezultat visokog stepena samostalnosti i stručnog integriteta u vođenju bosanske monetarne politike, ali možda i drugačijeg razumevanja načina na koji nacionalne ekonomije funkcionišu u međunarodnom okruženju?
Hamletovska dilema o trenutnoj bosanskoj monetarnoj politici se može izraziti rečima: “Ima nešto mnogo neobično u državi Bosni?”.
