Promena cena na tržištu električne energije može poslužiti kao jedan od pokazatelja stepena regulacije cena u jednom ekonomskom sistemu i stepena spremnosti za ekonomske reforme.
Budući da električnu energiju troši apsolutno svako fizičko i pravno lice svaka zemlja vodi brigu o ceni električne energije, bez obzira da li su firme koje proizvode struju u privatnoj, ili državnoj, svojini.
Nominalna cena električne energije za domaćinstva po zemljama se ne može direktno upoređivati i na osnovu te komparacije izvlačiti zaključke o visine te cene, zbog različitog prosečnog životnog standarda stanovništva različitih zemalja.
Ono što se može i mora upoređivati (po zemljama) su promene cena struje u odnosu na neki bazni period.
Bife je u ovome tekstu za bazu uzeo prvo pologodište 2017. i u odnosu na njega merio promene cena struje bez poreza, za domaćinstva koja troše u proseku između 2.500 KWh i 5.000 KWh.
Svaki rast cena boli pojedinca, porodice i većinu društvenih grupa u nekom društvu, kao i vladajuće političke organizacije, pošto se ljudski protest zbog rasta cena, lako može pretvoriti u izgubljene izbore i gubitak vlasti i moći.
Cena električna energije bez poreza po jednom KWH
za domaćinstva koja troše između
2.500 KWH i 5.000 KWH
(prvo polugodište 2017 = 100)
Izvor: Evrostat.
Austrija ima izvanredni refleks za ekonomske reforme i sa njima, na tržištu električne energije, započinje u drugoj polovini 2018. godine (strelica na grafikonu) kada nije bilo ni pandemije, ni rata u Ukrajini i Rusiji, a ni inflacije.
Od polovine 2018. austrijski čovek se navikava na sve višu cenu električne energije.
Austrijska vlada pušta da cena struje raste i u 2021 i u 2022.godine i odbija pomoći (subvencionisati) potrošače struje kroz regulaciju njenih cena u kojoj bi nižu cenu struje na kraju platio austrijski budžet.
I Srbija uči od Austrijanca i dopušta rast cena struje.
Bosna i Hercegovina i Hrvatska ne žele dopustiti rast cena na ovome tržištu koje u tim zemljama skoro 5 godina miruje (2017 – 2022).
U Austriji struja je skočila za 30% , a u Srbiji za 11% (od prvog polugodišta 2017. do prvog polugodišta 2022).
Rast cene električne energije u Hrvatskoj u istom periodu je 5%, a u BiH cena struje ne raste osim ako se pod rastom ne podrazumeva rast od 1%.
Srbiju i pored rasta cena struje u prethodnom periodu očekuje dalji rast u 2023. godini, ali u priči o tržištu električne energije Srbi i Austrijanci su bili mravi, a Hrvati i Bosanci su se ponašali kao cvrčak iz basne Cvrčak i mrav.
Austrijska i delimično srpska domaćinstva se već godinama privikavaju na višu cenu struje i tu stavku ugrađuju u svoje kućne budžete.
Kroz proces prilagođavanja će od 2023. godine početi prolaziti i domaćinstva sa Save, Vrbasa, Bosne, ali i leve obale Drine i svih ostalih bosanskih reka bilo na njima hidrocentrala ili nebilo.
Srbija već godinama uči od Austrije , a Bosna, koja je nekada bila u sastavu dvojne monarhije, uči mnogo sporije od Austrije nego Srbija.
Hrvatska pokazuje otpor prema tržišnim promenama koji ne bi trebao biti svojstven zemlji koja je u EU i čija će valuta uskoro biti evro.
