U romanima svaka priča ima uvod, zaplet, vrhunac, rasplet i kraj, ili književnički rečeno – kompoziciju.
Slično se ponašaju i ekonomske pojave, pa tako svaka ekonomska pojava ima gore karakteristične delove radnje, ili kompoziciju.
Pandemija (2020. godina) je zaboravljena, a zaboravljena je i inflacija u toj godini, o kojoj – uzgred rečeno – apsolutno niko tada nije ni razmišljao.
U toj 2020. godini nosili smo maske, prali ruke i opraštali se od onih sa kojima smo mislili da ćemo još dugo živeti.
Na početku prve pandemijske godine inflacija je bila oko 2% (uvod), a potom sve niža i niža, da bi minimalnu – negativnu – vrednost dostigla u decembru (-0,3%).
Zaplet nastupa odmah po početku pandemije kada i američka centralna banka (FED) i evropska centralna banka (ECB) odlučuju da počnu masovno štampanje novca.
U zaplet spada i zatvaranje ljudi i fabrika, a na njega se nastavio i bratoubilački rat u nepreglednim slovenskim stepama, tokom kojeg inflacija dobija novi impuls.
Inflacija u zemljama u kojim je evro zakonsko sredstvo plaćanja*
(januar 2020 – novembar 2022)
Izvor: Eurostat. * Doprinos cena energije inflaciji je u procentnim poenima, a inflacija je u postotcima.
Rat u Ukrajini, a kasnije i u Rusiji, na inflaciju deluje konkretno (sankcije, kontrasankcije i ograničenja u trgovini) razvijajući inflacionu spiralu, u kojoj se svako novo poskupljenje ugrađuje u cene uz očekivanja da će se rast cena nastaviti.
Ako se inflacija posmatra u zavisnosti od nekih faktora (ekonomisti bi rekli varijabli), onda bi se matematičkim rečnikom moglo zaključiti, da je inflacija dostigla tzv.lokalni maksimum , ili vrhunac tj. klimaks, u oktobru (crna strelica).
U oktobru inflacije u zoni evra je 10,6% u novembru je 10,1% i prvi put od početka rasta cena (januar 2021) inflacija pada.
Blaga zima, ograničenje cena ruske nafte, uspostavljanje porušenih trgovačkih puteva i smanjenje ekonomskog rasta u većini za svetsku ekonomiju bitnih država, smanjili su rast cena energije i njen doprinos ukupnoj inflaciji.
Za godinu dana, novembar 2021 – novembar 2022, cena energije je porasla za skoro 35% i mnogi se nadaju da je ona u oktobru dostigla svoj klimaks – i da sledi rasplet.
Za tri godine, 2020 – 2022, imali smo najmanje pet važnih događaja; pandemiju, štampanje novca, inflaciju, rat Slovena i rast cena energenata.
Da li ćemo u 2023.godini imati novi zaplet (kriza javnih dugova u Evropi, proširenje konflikta na evropskom istoku), ili svetska ekonomija ide u rasplet, a inflacija u kraj, to niko zasigurno ne zna.
Pad proizvodnje (recesija) koju MMF najavljuje za veliki dio svetske ekonomije može voditi ka manjoj inflaciji, ali uvek je moguć i malo verovatni rasplet u kojem se privrednoj stagnaciji pridružuje i prilično visok nivo inflacije.
Povoljan rasplet inflacije u zemljama evra pogoduje celom Balkanu.
