2022.godina je iza nas i vreme je da sumiramo uspeh ekonomskih politika, ekonomskih unija, valutnih zona i evropskih zemalja u borbi protiv inflacije.
U Evropskoj uniji prosečna inflacija u prošloj godini bila je 9,3% (procena) i za približno toliko njeni stanovnici su u proseku siromašniji u odnosu na 2021. (nominalni rast plata ne uzimamo u obzir).
Ovaj zajednički evropski rezultat optimisti mogu oceniti kao „odličan“ jer je tako visok nivo inflacije nastao kao posledica odluka EU; da sve više kupuje skupi američki gas, a ne jeftiniji ruski, da sankcioniše uvoz ruske nafte, da „prećuti“ miniranje Severnog toka i još mnogih neekonomskih i nelogičnih„da“.
Evropska inflacija, u čijoj osnovi je pored štampanja novca pre svega rast cena energenata je, ironično, posledica odluke Evropljana kao kupaca energenata da „po svaku cenu kupuju skuplje energente“.
Ovo je jedinstven slučaj u istoriji da su kupci izabrali da kupuju skuplju umesto jeftinije robe, a lider u takvoj vrsti „ekonomije“ odlučili su postati Nemačka, baltičke zemlje i Poljska.
Ovako visoku inflaciju Evropljani su priuštili sami sebi, a u 2023.godini će to pokušati popraviti pre svega kroz ograničavanje cene ruske nafte koja se transportuje morima i merama štednje energenata.
Prvaci inflacije su baltičke zemlje (Estonija, Litvanija, Letonija) čija je brzina ukidanja energetskih veza sa Rusijom bila obrnuto proporcionalna njihovim geografskim vezama sa njom – zajednička granica je brzo pokidala većinu baltičko-ruskih energetskih veza.
Po visini inflacije se ističu i Poljska (13,3%), Mađarska (14,8%) i Češka (15,6%) – zemlje koje su nekada predstavljane kao uzor dobrog prelaska iz socijalizma u kapitalizam i uspešnog razvoja tržišne privrede.
Inflacija u 2022. godini (u %)*
Izvor: Eurostat. * Za 2022. progoza za sve zemlje EU (Evropska komisija) i BiH (Centralna banka BiH), a za Srbiju prosečna inflacija za 11 meseci 2022.godine.
Ove tri zemlje, koje nisu članice eurozone (imaju svoje valute) zajedno sa Slovačkom čine tzv. Višegradsku grupu zemalja, tako nazvanu po mađarskoj tvrđavi Višegrad.
Višegradska grupa zemalja je „kriva“ što je inflacija u EU (9,3%) veća nego u eurozoni (8,5%), a ne naravno američka administracija?
Višegradskoj grupi zemalja se pridružuje Bosna sa očekivanom inflacijom u 2022.godini od 14,4% (prognoza Centralna banka BiH).
Mnogo bolji rezultat je postigla Srbija (prosečna inflacija za prvih 11 meseci 2022. godine 11,6%) i Hrvatska (10,1%), ali sve je to iznad prosečne inflacije i u EU i u eurozoni.
Zato je prema visini inflacije sav Balkan u drugoj ligi, bez obzira da li je u uniji sa Evropom ili nije.
Nižu inflaciju, u odnosu na evropski prosek, imaju Francuska i skandinavske zemlje; Finska posebno, a Danska i Švedska u manjoj meri.
Inflacija u Francuskoj od 5,8% pokazuje da bitan deo Evrope ipak nije potpuno izgubio razum i ekonomsku logiku, a to delimično važi i za Skandinaviju.
Loša ekonomska politika isporučuje visoku inflaciju, a dobra nisku inflaciju.
Svaka ekonomska politika je uvek deo državne politike.
