U Mastrihtu 1992.godine dogovoreni su ekonomski uslovi za pristupanje Evropskoj uniji, a od tih uslova jedan se odnosi na javni dug, a drugi na budžetski deficit.
Javni dug zemlje koja ima aspiraciju za ulazak u EU ne sme preći 60% BDP, dok budžetski deficit ne sme biti iznad 3% BDP.
Kada bi se ovi kriteriji sada primenili na zemlje članice EU, mnoge bi, po sili ovoga pravila, trebale izaći iz EU.
Prosečan odnos javnog duga i BDP u eurozoni je 94% (polovina 2022).
Neispunjenost ovih fiskalnih uslova nije uništilo mišljene, ili percepciju, da se zemljama koje imaju javni dug ispod 60% BDP ništa loše ne može desiti.
Većina ekonomske struke u Bosni i onaj dio javnost koji razmišlja o javnom dugu i dalje smatra da je kriza javnog duga nemoguća u zemljama čiji je javni dug ispod 60% BDP.
Ova granica, koja nema ekonomsko obrazloženje, se u Bosni, pa čak i u Srbiji, doživljava kao merilo dobrih i loših javnih finansija, a u skladu sa tim opažanjem limit od 60% je unet i u pravne akte.
Iskustvo Srbije sa javnim dugom i krizom javnog duga ubedljivo pokazuje da stav “ispod 60% je dobro, a “iznad 60% je loše”, apsolutno nije potrđen u praksi.
Javni dug Srbije u odnosu na BDP (u %)
Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije.
Javni dug Srbije je u 2008. godini bio 27% BDP-a, a ekonomija je porasla za 5,7% – Srbija se nije obraćala za pomoć MMF-u.
U martu sledeće godine Srbije se obraća MMF-u za pomoć i rezerviše oko 3 milijarde eura kredita (kredit u pripravnosti, ili Stand-by aranžman).
Aranžman sa MMF-om se ugovara u okolnostima kada je javni dug oko 30% BDP (crvena kolumna), ili duplo manji od propisanog limita (60 % BDP).
Odmah po ugovaranju aranžmana Srbija pozajmljuje iznad jedne milijarde eura od MMF-a, a to nije ništa drugo do eksplicitno priznanje krize javnog duga, koji se desio, ponovimo to još jednom, kada je javni dug bio “samo” 30% BDP.
I sledeće godine (zelena kolumna) Srbija posuđuje od MMF-a (oko 300 miliona EUR), iako je javni dug opet izuzetno nizak – ispod 40% BDP.
Sve zemlje, uključujući i Bosnu i njene entitete, iz srpskog iskustva bi trebale izvući naravoučenije.
Da li će javni dug krizirati, ne zavisi od odnosa javnog duga i BDP, već od njegovog apsolutnog iznosa, iznosa koji dospeva za naplatu i veličine pada BDP.
U 2009. godini srpska ekonomija je, nakon rasta od skoro 6%, pala za 2,7% i Srbija je morala posuditi novac od MMF-a, a da to nije učinila pad ekonomije bi bio još veći, a Srbija bi proglasila bankrot.
MMF je međunarodna javna finansijska ustanova koja posuđuje novac državama onda kada privatni sektor to ne želi činiti.
