U junu 2016. Velika Britanija je na referendumu tesnom većinom odlučila da izađe iz Evropske Unije.
52% građana je bilo za izlazak, 48% protiv, a ovaj celi proces je označen skraćenicom Brexit – britanski (br.) izlazak (eng. exit) iz EU.
Nekoliko puta odlagan izlazak iz EU se napokon desio 31.januara 2020. u 23.00 h po srednjeevropskom vremenu (GMT).
Od referenduma o izlasku iz EU, pa sve do izlaska iz EU, Velika Britanija je pregovarala o svojoj poziciji na zajedničkom evropskom tržištu i o poziciji evropskih zemalja na britanskom tržištu.
Britanski cilj je bio da se ispune obećanja fanatika Bregzita „o medu i mleku“ koje će poteći kada Britanija skine breme EU sa sebe.
Obično se misli da iza ovako velikih, bitnih i za mnoge generacije istorijskih odluka, stoji neka velika, dugotrajna, iscrpna i precizna analiza o svim dobicima i gubicima u slučaju donošenja odluke.
Dalje se smatralo da je ta velika britanska pamet sigurno i nepobitno utvrdila da su dobici od Bregzita sigurno veći od gubitaka od Bregzita.
Većina običnih Evropljana smatrala je da se iza Bregzita, koji predlaže britanska vladajuća elita, sigurno krije ostvarivanje višeg materijalnog interesa za ogromnu većinu stanovnika ostrva.
Međutim, podaci pokazuju da su sva ova mišljenja i pretpostavke bile puke predrasude.
Samopouzdanje potrošača u Velikoj Britaniji (u poenima)
(30.januar 2015 – 24.februar 2023)
Izvor: Banka Engleske (GfK Consumer Confidence). Pozitivne vrednosti indeksa predstavljaju optimizam, a negativne pesimizam.
U momentu Bregzita 23.juna 2016. (zeleni krug) britanski potrošači (građani) niti su u pogledu svoga očekivanog ekonomskog statusa bili optimisti, niti pesimisti.
Pokazatelj samopouzdanja potrošača beše na nuli, a to označava neodređen stav o ekonomskoj budućnosti.
Nakon referenduma i potvrde nadpolovične većine ostrvljana da zaista žele Bregzit samopouzdanje britanskih potrošača postaje negativno – a Britanci sve veći pesimisti.
Mnogima se učinilo da tokom prvog talasa korone (strelica) pesimizam potrošača na najvišem mogućem nivou.
Nakon korone pesimizam se smanjuje, ali samopuzdanje britanskih potrošača nikada ne dolazi više čak ni do nule (indiferentan stav).
U momentu kada Rusija napada Ukrajinu (24.februar 2022) vrednost indeksa samopouzdanja je -26 poena (crveni krug).
I u ovoj tački su mnogi Evropljani i ostrvljani mislili da će se ako ne neposredno posle Bregzita, onda barem nakon početka rata pokazati u punoj raskoši sva veličanstvena mudrost pobornika Bregzita.
Opet su mnogi očekivali da će ostrvljanima biti ekonomski bolje (zato što je Rusima i Ukrajincima gore), ali opet su se mnogi grdno prevarili.
Kao što nije funkcionisala u miru, ekonomski nelogična i pogrešna odluka o Bregzitu je imala još manje smisla u ratu.
To što Britanija nema kopnenu vezu sa ostatkom Evrope ne znači da na nju ne utiču robni i finansijski poremećaji koje je sa sobom doneo ukrajinsko-ruski rat.
Da britanska ekonomija postane još gora pobrinula se Banka Engleske koja je neposredno uoči početka rata počela podizati, i to vrlo agresivno, kamatne stope, dodatno zagorčavajući ionako gorak život prosečnog Britanca.
Na prvu godišnjicu rata (crni krug) britanski potrošači su još veći pesimisti nego što su bili tokom korone.
Kad negde čujete ili pročitate, da se u Velikoj Britaniji održavaju veliki sindikalni i građanski protesti ili da se trese “nečija” vlada, prisetite se ovoga teksta o Bregzitu.
