Sa dolaskom inflacije, koja je u Srbiji početkom januara ponovo vrlo visoka (15,8%), u modi je ponovo jedan, uslovno rečeno, zaboravljeni alat monetarne politike.
Radi se o tom da Narodna banka Srbije nakon dvogodišnje pauze plaća bankama kamatu na novčana sredstva koja ona ne moraju držati kod NBS.
Novac koji banke, po sili propisa, moraju držati kod NBS se zove obavezna rezerva.
Novac koji banke ne moraju držati kod NBS, a drže ga, zove se višak iznad obavezne rezerve, ili jednostavno višak rezervi.
Na višak rezervi, posle dve godine apstinencije NBS plaća kamatu bankama.
Početkom 2022. kamatna stopa je bila 0,1%, a na kraju 4% (crvena kolumna na grafikonu).,
Šta je cilj novog rasta ove kamatne stope na višak rezervi i zašto ponovo, kao i u periodu 2002 – 2014. NBS plaća kamatu bankama?
Kamatna stopa na višak rezervi (novca) banaka kod Narodne banke Srbije, u %
Izvor: NBS.
NBS želi da banke daju što manje kredita stanovništvu i preduzećima, kako rast kredita ne bi doveo do daljeg rasta inflacije.
Da bi ubedila banke da smanje kredite, NBS nudi bankama visoku kamatnu stopu kao motiv da drže što više novca kod NBS i tako smanje kredite koje odobravaju građnima i preduzećima.
Ova kamatna stopa je bezrizična jer NBS ne može bankrotirati.
Bilo kome drugom da banke povere novac (sa izuzetkom države Srbije) suočavaju se sa rizikom da izgube i glavnicu i kamatu.
Ovo je dodatni motiv bankama da odgovore na ponudu “ljubavi” Narodne banke Srbije i da prihvate da drže što više novca na svojim računima kod Narodne banke Srbije.
Od kretanja inflacije u Srbiji zavisi da li će NBS dodatno povećati kamatne stope.
Ako inflacija bude rasla NBS će verovatno povećavati sve, pa i ovu kamatnu stopu, a u suprotnom ona će ili mirovati, ili padati.
2008.g. NBS je plaćala bankama skoro 16% na višak rezervi, ali to su bila vremena kad su krediti ubrzano rasli, a inflacija bila oko, ili ispod, 10%.
Tada glavni motiv novčanog darivanja banaka od strane NBS nije bila toliko inflacija koliko njena želja da uspori kreditni rast koji je bio dvocifren.
Cenimo da povratak u 2008. nije moguć, ali dalji rast ove kamatne stope ne treba isključiti.
U januaru ove godine kamatna stopa na višak rezervi je ponovo porasla, sa 4% na 4,25%.
U nekom narednom tekstu Bife će uporediti visinu ove kamatne stope u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni.
