Većina prognoza u društvenim naukama, a ekonomija je jedna od njih, se baziraju na pretpostavkama.
Ako je pretpostavka pogrešna, a vrlo često jeste, onda se prognoza i stvarno stanje razlikuju.
Takođe, jedna te ista pretpostavka, se može pokazati ispravnom u jednom ekonomskom sistemu, a potpuno neispravnom u drugom ekonomskom sistemu.
I mi u Srbiji, po uzoru na eurozonu, smo u prognozama inflacije tokom 2022.godine polazili od pretpostavke da će zbog visoke inflacije u 2022.godini inflacija u 2023.godini verovatno biti niža nego u 2022.godini.
Ova naivna pretpostavka se u prva dva meseca 2023.godine pokazala ispravnom za eurozonu, a neispravnom za nas u Srbiji.
Godišnja inflacija u Srbiji merena nivoom potrošačkih cena, u %
(januar 2021 – februar 2023)
Izvor: Statistički zavod Srbije.
Ovogodišnja januarska i februarska inflacija u Srbiji je oko 16%.
Statistički zavod Srbije time informiše javnost da su cene potrošnih dobara u februaru 2023. za 16% veće (zeleni krug) u odnosu na februar 2022.
Statistički zavod ne podseća javnost da je inflacija u februaru 2022. bila 8,8% (crveni krug), tj. da su potrošačke cene u februaru 2022. za toliko bile više od cena u februaru 2021, ali to je statistička činjenica.
Samo veliki pesimista, a to Narodna banka Srbije (NBS) nije bila, može očekivati da posle ogromnog rasta cena od 8%, za godinu dana može doći još do duplo većeg rasta (16%), ali baš to se desilo.
Potrošačke cene u Srbiji su za dve godine, od februara 2021. do februara 2023, porasle za 26% ((1,088*1,161-1)*100).
Ako potrošačke cene u Srbiji budu “ignorisale” činjenicu da je inflacija u celoj 2021. bila visoka, a u decembru 2022. 15%, može li se desiti da i inflacija u decembru 2023. bude 15%?
15% na 15% daje dvogodišnju inflaciju od 32%.
Inflacija u eurozoni je dostigla maksimum u oktobru 2022. (10,6%) i od tada opada, a u februaru 2023. je 8,5% i naivna pretpostavka o nemogućnosti visokog rasta cena u dve uzastopne godine za sada je delimično potvrđena.
Za dve godine, od februara 2021. do februara 2023, inflacija u eurozoni je 15% (((1,059*1,085-1)*100).
Evropsko tržiše je zbog veličine i većeg stepena cenovne konkurencije moglo da apsorbuje velike cenovne udare koji su dešavali tokom 2022, a naša mala Srbija to nije mogla, a to joj ne uspeva ni na početku 2023.
Od karakteristika ekonomskog sistema zavisi da li će se identična naivna pretpostavka pokazati pouzdanom i istinitom.
Ipak, ne treba izgubiti nadu da će se potrošačke cene u Srbiji umoriti od rasta i da će shvatiti da se od njih ne očekuje veliki rast dve godine uzastopno.
U dolasku do te spoznaje može im pomoći i ekonomska politika srpske vlade, a ne samo rast kamatnih stopa NBS.
