U Evropi je pitanje svih pitanja donedavno bila pandemija, potom rusko-ukrajinski rat, pa inflacija, koju je “zamenio” Kredit Svis, a trenutna velika tema je Deutche bank AG Frankfurt, koja se u srpskim bankarskim krugovima popularno naziva Dojčerica.
Sve evropske ekonomije je bolela ili boli pandemija, inflacija i rat, ali sa obzirom da su banke srce kapitalizma, Evropa trenutno oseća najveći ekonomski bol u zadnjih pet godina.
Osnovno pitanje koje se postavlja je da li bi po uzoru na Banku Silikonske doline (u daljem tekstu Silikonska banka), koja je bila šesnaesta po veličini banka u SAD i Dojčerica mogla izaći sa tržišta?
Naše mišljenje je da je to događaj koji je izuzetno malo verovatan iz više razloga.
U ovome tekstu navodimo samo jedan od njih, koji predstavlja bitnu razliku u načinu poslovanja Silikonske banke i Dojčerice.
Ta razlika predstavlja jedan od glavnih, ali svako ne jedini, razlog zbog kojeg je Silikonska banka bila nelikvidna (uzroci nesolventnosti su bili druge prirode).
Odgovor na pitanje zašto Silikonska banka nije bila dovoljno likvidna da bi izdržala intezivno povlačanje depozita mnogo je jednostavnije nego što bi to malo ko mogao pretpostaviti.
Kada se nešto veliko poput Silikonske banke relativno brzo sruši, pri ceni od 106 dolara 10.marta je obustavljeno trgovanje sa akcijama banke, mora da su postojale neke krupne greške u načinu poslovanja?
Cena akcija Banke Silikonske doline, u američkim dolarima
(1.januar 2023 – 10.mart 2023)
Izvor: Yahoo.com.
Posle svetske ekonomske krize 2007 – 2009, zemlje grupe G7, u koje spadaju i SAD i Nemačka, su odlučile da uvedu strožije kriterije za likvidnost banaka, kako bi one mogle izdržati ekstremno visok i dugotrajan odliv depozita.
Posvećenost tom cilju krunisana je izumom novog pokazatelja likvidnosti banaka koji je nazvan racio pokrića likvidnosti (eng. liquidity coverage ratio, LCR).
On predstavlja količnik između najlikvidnije imovine banaka (novčana sredstva, hartije od vrednosti koje se mogu brzo prodati …) i pretpostavljenog najintenzivnijeg odliva depozita tokom 30 dana.
Ovaj racio mora biti minimalno 100 (1*100), što jednostavno znači da banka mora biti u stanju da izdrži najintezivnije tridesetodnevno povlačenje depozita.
Najlikvidnija imovina banke mora biti minimalno jednaka ekstremnom odlivu depozita 30 dana zaredom.
U Dojčerici, po finansijskim izveštajima za 2022, LCR je iznad minimalnog i iznosi 142.
Dojčerica bi prema ovoj meri likvidnosti trebala izdržati četrdeset tri dana ekstremnog odliva depozita (1,42*30).
Ako nemačka banka teoretski može izdržati oko 4o dana pod opsadom, koliko je opsadno stanje moglo biti u Silikonskoj banci?
Onoga koji je imao strpljanja, vremena i znatiželje da čita ovaj tekst sada očekuje jedno veliko i neprijatno iznenađenje.
Naime, Amerikanci su tako regulisali rad dela svojih banaka da Silikonska banka uopšte nije imala pravnu obavezu da podešava svoju likvidnost prema LCR, iako je bila šesnaesta po veličini banka u SAD!
Prema tome, teoretski posmatrano sa aspekta LCR, Silikonska banka je imala prava da posluje na takav način koji bi joj onemogućio da izdrži veliki odliv depozita koji traje svega nekoliko dan.
Silikonska banka je “iskoristila pravo” koje joj je dao američki regulator i postala je nelikvidna nakon svega nekoliko dana intezivnog povlačenja depozita, a to je bi početak kraja njenog izlaska sa tržišta.
Neki složeni, veliki i neočekivani događaji mogu se objasniti na vrlo jednostavan, logičan i svakome razumljiv, način.
Treba gajiti nadu da će evropske berze prepoznati ovu glavnu, naravno ne i jedinu, pozitivnu razliku u načinu poslovanja Dojčerice u odnosu na Silikonske banku.
Silikonska banka nije imala obavezu usvojiti, ali mogla je usvojiti, bankarski koncept neprekidne likvidnosti od 30 dana u ekstremnim uslovima, a mogla je i kopirati nemačku “četrdesetnicu”.
