Svaka država uspostavlja i ubire različite vrste poreza koji služe za finansiranje javne potrošnje.
U uslovima niske inflacije, pogotovo deflacije (negativan rast cena), kroz koju je Bosna prolazila četiri godine (2013 – 2016), uspostaviti vezu između inflacije i poreza na dohodak je gotovo nemoguće.
Ali, kada je inflacija visoka smanjenje realne vrednosti novca sve više podseća na oporezivanje.
Smanjenje realne vrednosti plate ili generalno novca, u uslovima visoke inflacije se naziva inflatorno oporezivanje ili inflaciono oporezivanje.
Pogledajmo kako to izgleda na bosanskom, evropskom i srpskom primeru.
U Bosni prosečna inflacija u 2022.godini bila je skoro duplo veća nego u zoni evra.
Naspram bosanske inflacije od 14,8% stoji evropskih 8,35%, pa se vlasnici novca izlažu različitom smanjenju njegove kupovne moći novca.
Da bi plata u Bosni od 1.000 KM na kraju 2021.u mogla kupiti isto roba i usluga u 2022. bilo je potrebno da se ona uveća za iznos inflacije, a to daje platu od 1.148 KM.
Ako uopše nije došlo do povećanje plate ( a u proseku je došlo do rasta u nekim sektorima ekonomije) država je izvršila indirektno oporezovanje plate u iznosu od 13% (1000/1148-1).
S obzirom na nižu inflaciju u eurozoni ovo oporezivanje plate koje proizvodi inflacija je niže i iznosi 7,7% (1000/1083-1), ukoliko uopšte nije došlo do povećanja plata.
U Srbiji je inflacioni porez 10,6% (1000/1119-1).
Visoka inflacija predstavlja jedan poseban oblik neprimetnog i neformalnog oporezivanja, jer država ne uvodi nikakav poreski oblik, ali preko inflacije se smanjuje realna vrednost novca, koji emituje država.
Godišnja inflacija u BiH, 1/2019 – 01/2023.
Izvor: BHAS.
Veliki broj država ima zakonsku obavezu da održava kupovnu moć novca, a one to čine kroz održavanje inflacije na određenom, niskom, nivou.
Centralne banke eurozone i Sjedinjenih Američkih Država nastoje da održe inflaciju na nivo od 2% u nekom srednjoročnom periodu (više detalja o ovim ciljevima u sledećim tekstovima).
Narodna banka Srbije za cilj ima inflaciju od 3% sa dozvoljenim odstupanjem od 1,5% u oba smera.
Prvi korak u izbegavanju ili u ublažavanju inflatornog oporezivanja je određivanje neke niske stope inflacije za cilj ekonomske politike.
Niska inflacija u eurozoni je cilj ekonomske politike.
Niska inflacija u Bosni nije cilj ekonomske politike.
Iako je inflacija u Srbiji vrlo visoka, cilj srpske ekonomske politike je i dalje niska inflacija.
Ako se nešto formalno definiše za cilj, veća je verovatnoća da će taj cilj biti ostvaren u budućnosti.
Što je stopa inflacije niža, inflaciono oporezivanje je manje.
