Ovaj tekst ćemo započeti objašnjenjem njegovog naslova koji je nerazumljiv za one koji nisu ekonomisti, ali koji se da vrlo jednostavno objasniti.
U Crnoj Gori je evro zakonsko sredstvo plaćanja, ali Centralna banka Crne Gore (CBCG) ne može štampati evro, pošto je to valuta koju izdaje Evropska centralna banka (ECB).
Crna Gora je odlučila da jednostrano (unilateralno) usvoji evro kao zakonsko sredstvo plaćanja, bez saglasnosti ECB.
Kada se evro koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja u nekoj zemlji bez odobrenja ECB ta pojava se uopšteno može označiti jednim vrlo širokim pojmom – evrizacija.
Da je kojim slučajem Crna Gora uvela evro uz saglasnost ECB, govorili bismo o obostranoj ili bilateralnoj, saglasnosti na uvođenje evra u Crnu Goru.
U slučaju obostrane saglasnosti Crna Gora, odnosno CBCG, bi mogla uzimati kredite od ECB po vrlo niskoj kamatnoj stopi i taj novac, opet po vrlo niskoj kamatnoj stopi, posuđivati pravnim licima u Crnoj Gori.
Pošto ta opcija ne postoji Crna Gora se mora zaduživati čak i kod stranih komercijalnih banaka, što proizvodi potencijalnu tragikomediju u više činova.
CBCG drži evre na računima kod stranih komercijalnih banaka, a krajem 2022.godine imala je oročenih 418 miliona evra (podatak iz decembra 2021).
I Crnogorske banke imaju kod stranih banaka 456 miliona evra depozita (podatak za novembar 2022).
Crna Gora je nedavno uzela kod Dojče banke kredit od 100 miliona evra na tri godine, a vrlo je vjerovatno da CBCG, a potom i crnogorske komercijalne banke, kod ove njemačke banke drže veliki dio oročenih depozita.
Struktura aktive (imovine) Centralne banke Crne Gore, u milionima evra (decembar 2021)
Izvor: CBCG.
Potencijalna tragikomedija se sastoji u tome da CBCG kroz oročavanje depozita posuđuje novac Dojče banci, a Dojče banka taj isti novac posuđuje crnogorskoj državi.
Sljedeći čin potencijalne tragikomedije se sastoji u tome da je maksimalna kamata koju Dojče banka plaća na depozite koji su oročeni na period iznad dvije godine oko 2%, a to je značajno manja od kamate koju Dojče naplaćuje Crnoj Gori, oko 9%.
CBCG prodaje novac Dojče banci, a Dojče banka taj isti novac prodaje crnogorskoj državi i zarađuje 7% (9% – 2%)?
Ako bi se ova razlika održala u naredne tri godine na koliko je uzet kredit od 100 miliona evra, Dojče banka bi mogla biti na dobitku od 21 milion evra, a crnogorska ekonomija i društvo na gubitku od 21 milion evra (7 miliona evra *3 godine = 21 miliona evra).
Novi, ali ne i zadnji čin tragedikomedije, bi mogao biti poslovni odnos u kojem Dojče banka iz depozita koje kod nje drže crnogorske komercijalne banke daje kredit crnogorskoj državi.
Da država Crna Gora ima svoju vlastitu valutu, koju štampa CBCG, mogla bi po npr. kamatnoj stopi od 2% uzeti kredit kod CBCG.
U toj varijanti država Crna Gora bi uštedila 7%, jer bi posrednik u ovome poslu, Dojče banka, bila eliminisana.
7% je cijena crnogorske jednostrane evrizacije tj. uvođenja evra kao zakonskog sredstva plaćanja u Crnu Goru bez saglasnosti ECB?
Izlaz iz ove crnogorske tragikomedije u više činova postoji i zove se “povratak na vlastiti crnogorski novac” i oduzimanje evru statusa zakonskog sredstva plaćanja u Crnoj Gori?
