Prva emisija obveznica Republike Srpske nakon završetka teniskog turnira Srpska Open 2023 – Široka i uska ruka

Prvi put poslije završetka teniskog turnira Srpska Open (23.april 2023) Republika Srpska je emitovala obveznice 3.maja 2023. godine, 10 dana poslije.

Da se podsjetimo, Republika Srpska je prvo radi održavanja turnira (16.4.2023 – 23.4.2023) potrošila i djelimično poklonila 34 miliona KM, a potom je odlučila da pozajmi 25 miliona KM kroz prodaju petogodišnjih obveznica na Banjalučkoj berzi.

Novac se na Banjalučkoj berzi ne poklanja, već pozajmljuje.

Vlada Republike Srpske je  bila vrlo darežljiva i darovala  je (Teniskom savezu Republike  Srpske) i potrošila za Srpska Open 34 miliona KM, bez prava da novac ikada traži natrag, a navodno je i Elektroprivreda Republike Srpske učestvovala u finansiranju turnira. 

3.maja se na Banjalučkoj berzi nije očekivalo da investitori daruju budžet Republike Srpske, nego da mu pozajme 25 miliona KM na 5 godina po kamatnoj stopi od 5,8%.

Srpski budžet je bio široke ruke, a investitori na Banjalučkoj berzi  uske ruke.

I pored vrlo visoke kamatne stope investitori su odlučuli da ne daju budžetu Republike Srpske sav traženi novac po kamatnoj stopi od 5,8%.

Od traženog iznosa, 25 miliona KM, investitori su srpskom budžetu dali 83,5%, ili 20,9 miliona KM.

Investitori nisu bili spremni da pozajme sav traženi novac i Republika Srpska je ostala kratka za 4,1 milion KM.

Troškovi Republike  Srpske za Srpska Open 2023 i emisija obveznica od 3.maja 2023.godine (u milionima KM)

Izvor: Banjalučka berza, Capital.ba i RTVBN.

Drugi put kada bude poklanjala i trošila približno istu, ili čak veću količinu novca, od one koju planira pozajmiti Vlada Republike Srpske bi trebala razmisliti da li potrošnja, na aktivnosti bez kojih ekonomski sistem može funkcionisati,  ima elementarnu ekonomsku i ljudsku logiku.

Vlada je potrošila  i darivala 34 miliona KM, a u pokušaju da pozajmi 25 miliona KM, uspjela je pozajmiti samo 21 milion KM.

Ova dva povezana događaja koje smo jednim imenom označila kao “široka i uska ruka” su nemogući događaji u poslovanju privatnih preduzeća i fizičkih lica, ali očigledno ne i javnog sektora.

Malo ko je spreman potrošiti i darivati novac da bi vrlo  brzo poslije čina potrošnje i čina darivanja, na stvari bez kojih može poslovno funkcionisati,  približno istu  ili čak mnogo manju sumu novca pokušao pozajmiti.

Ako Vlada Republike Srpske smatra da je “široka i uska ruka” posljedica njene greške, istu ne bi trebala ponavljati u budućnosti.

Ako se na osnovu emisije obveznica od 3.maja  smije i može zaključivati, ovo će biti jedna od najtežih godina u istoriji srpskog budžeta?

Ekonomski sistema ne funcioniše pravilno ako se ne može posuditi novca planiran za izvršenje budžetskih obaveza.