Svaki ekonomski sistem, svaka vlada, svaka banka i svaka privreda želi da što više novca bude na računima u bankama.
Banke novac koji im je poveren na čuvanje u obliku depozita i štednje pretvaraju u kredite, posuđuju privredi i vladi, koje ga troše i tako ekonomski sistem funkcioniše.
Obično se smatra da su sve narodne izreke i poslovice, s obzirom da su stvarane i proveravane stotinama godina vrhunac mudrosti jednog društva.
U ovome tekstu ćemo na vrlo jednostavan način proveriti mudrost koja se tiče radiša i štediša, a koja glasi: “U radiše dosta biše, a u štediše još i više”.
Proveru narodne poslovice vršimo u 2022. godini na primeru svih onih ljudi, stanovnika Bosne i Hercegovine, koji su odlučili da drže novac u bankama.
1.januar je u svakoj državi praznik i na taj dan 2022.godine banke su na računima držale imovinu stanovnika Bosne i Hercegovine u vrednosti od 14,57 milijardi KM (to je stanje depozita stanovnika BiH na dan 31.12.2021.godine).
Godinu dana posle na računima kod bosanskih banaka državljani BiH drže približno istu količinu novca, koja je možda promenila vlasnike, ali i dalje reprezentuje sve državljane ove države.
Da je inflacija kojim čudom u BiH u 2022.godini bila 0% tih 14,57 milijardi KM sa početka 2022.godine bi na kraju te godine moglo kupiti roba i usluga na tržištu BiH koliko i na početku i sredini 2022.godine.
Pošto je inflacija u 2022.godini bila 14% vlasnicima novca u bankama, nazovimo ih štedišama, je tokom 2022.godine u proseku trebalo 14% više novca da kupe istu količinu roba i usluga koji su mogli kupiti na kraju 2021. ili na samom početku 2022.godine.
Tih 14% je 2 milijarde konvertibilnih maraka (14,57*14%).
Za godinu dana fizička lica u BiH, štediše ili oni koji su deponovali (ostavili) novac u bankama (stručni izraz je deponenti) su izgubili 14% ili 2 milijarde KM.
Ova gubitak je fiktivan, štedišama niko nije uzeo novac, niko ih nije prisilio da drže novac u bankama, ali im nedostaju dve milijarde maraka da bi kupili onu količinu roba i usluga koje su sa tim novcem mogli kupiti u 2021.godini.
Oni koji nisu štedili su trošili novac i imali su ga u mnogo manjim količinama od štediša i iz toga razloga njihovi (fiktivni) gubici koje je proizvela inflacija su relativno isti (14%), ali su apsolutno mnogo manji, s obzirom da je inflacija delovala na manju količinu novca koji je u 2022.bio u njihovom posedu.
Da zaključimo, narodna izreka “u radiše dosta biše, a u štediše još i više” je pogrešna ako je inflacija visoka.
U vremenu visoke i dugotrajne inflacije bolja ekonomska strategija je trošiti, nego štediti, pogotovo ako su kamatne stope na štednju niske.
Čak i pod pretpostavkom da su na celokupan iznos depozita stanovnici BiH zaradili 1%, opet je gubitak štediša zbog inflacije vrlo visok 1,85 milijardi KM (2-14,57*0,01), ili 13% (1,85/14,57).
Gubici na depozitima stanovnika BiH usled inflacije
(u milijardama maraka)
Izvor: Agencije za bankarstvo u BiH i procena autora.
Tema vezana za gubitke na novcu usled inflacije povezana je sa kupovnom moći novca, a o tome u sledećim tekstovima.
