Inflacija je ušla u svoju treću godinu i već sada se može govoriti o trajno višem nivou cena koji je bitno smanjio kupovnu moć novca.
Šta je kupovna moć novca, kako se ona računa i za koliko je ona smanjena u Srbiji od početka 2021. godine?
Sa najkonkretnijim oblikom smanjenja kupovne moći novca susrećemo se kada iz prodavnice izađemo sa polupraznom kesom namirnica i tada konstatujemo da je “inflacija pojela novac”.
Tokom smanjenja kupovne moći novca ista količina novca kupuje manju količinu namirnica u poređenju sa vremenom kada je inflacija bila niska.
Već treću godinu za redom sa istom količinom novca kupujemo manje robe (i usluga) nego 2020.godine i zaključujemo da se kupovna moć novca smanjila.
U 2021.godini smanjenje kupovne moći novca nije bilo tako primetno, tokom 2022.godine inflacija sa dve cifre bitno smanjuje kupovna moć novca, a u 2023.godini infacija u Srbiji je oko 15% (isto kao i u Bosni).
Prosečna inflacija u Srbiji je u 2021. godini bila 4,1%, a to znači da se za godinu dana ranije za robe i usluge plaćalo 100 dinara, a u 2021.godini 104,1 dinara (vrednost od 100 dinara navodimo radi lakšeg računanja).
Kada podelim ova dva broja dobijemo podatak da li se kupovna moć novca smanjila, ostala ista, ili povećala.
Generalno, kada god cene rastu kupovna moć novca opada – u 2021. ona je 96% kupovne moći koju je novac imao u 2020. godini (100/104,1).
Kupovna moć novca je u 2021. smanjena za 4% približno za onoliko kolika je bila inflacija (100/104,-1 = 0,04).
Prosečna inflacija u Srbiji u 2022.godini bila je 11,9%, a kupovna moć novca je u odnosu na 2021. smanjena za 10,7% (100/111,9-1).
Infacija u Srbiji je u prvih 4 mjeseca ove godine 15,8%, a kupovna moć novca je smanjena za 13,6% (100/115,8- 1).
Godišnje smanjenje kupovne moći srpskog dinara
Izvor: Obrada podataka Narodne banke Srbije. Za 2023. dat je podatak zaključno sa aprilom.
Kada pomnožimo prosečnu inflaciju u poslednje tri godine (2021, 2022 i 2023) dobijamo informaciju da je prosečna trogodišnja inflacija u Srbiji do kraja 2023. 35% (((1,041*1,119*1,158)-1)*100).
Prevedeno na jezik kupovne moći, ona je smanjena za ukupno 26% (100/135-1).
Da zaključimo, u periodima inflacije kupovna moć novca se smanjuje, a veća inflacije više smanjuje kupovnu moć novca.
Tokom inflacija novac se kvari, postaje kvarljiva roba i gubi vrednost.
Inflacija je najjednostavniji način da se društvo osiromaši – da bi se bilo šta kupilo potreban je novac, a njegova kupovna moć opada tokom perioda visoke inflacije.
Borba protiv inflacije je borba za održavanje kupovne moći novca i bitka protiv masovnog osiromašenja.
Država određuje koji novac će biti zakonsko sredstvo plaćanja na njenoj teritoriji, pa je prema tome ona i odgovorna za očuvanje njegove kupovne moći.
Niko ne žudi za tim da u džepu, ili na računu, drži kvarljivu robu.
I novac je roba kao i svaka druga i država mora voditi računa o njegovom kvalitetu.
