Kao što je centralna banka SAD odgovorna za inflaciju u SAD, isto tako Evropska centralna banka (ECB) odgovara za inflaciju u zemljama koji koriste evro kao svoju valutu.
Od jula prošle godine ECB ubrzano povećava svoje kamatne stope, a njena glavna kamatna stopa koja je bila 0%, sada je 3,75%.
Ovaj ogromni rast kamatnih stopa čini novac i kredite u zoni evra sve skupljim, a uporedo sa poskupljivanjem novca odvija se proces prestanka štampanja novca.
U junu je ukupna aktiva (imovina) ECB bila na najvišem nivu od 8,82 hiljade milijardi EUR.
Aktiva ECB se pretežno sastoji od raznih oblika potraživanja ECB prema državama članicama zone evra i prema bankama.
Kada ECB smanjuje aktivu ona na taj način povlači dio novca koji je pozajmila državama i bankama, a s namerom da manje novca na tržištu deluje na smanjenje inflacije.
Od juna do polovine decembra prošle godine ECB je smanjila svoju aktivu za 360 milijardi EUR.
Aktiva ECB, u hiljadama milijardi evra
januar 2016 – polovina maja 2023.
Izvor: ECB.
U drugoj polovini decembra, za samo sedam dana, aktiva ECB je smanjena za oko 500 milijardi EUR (crna strelica) i nakon dugo vremena aktiva je prvi put pala ispod 8 hiljada milijardi.
Do polovine maja aktiva ECB je pala još za 257 miljardi EUR i došla na nivo od 7,72 hiljade milijardi EUR.
Ukupno smanjenje aktive ECB, od juna 2022. do polovine maja 2023. za 12,5% predstavlja, i medicinskim i ekonomskim rečnikom rečeno, svojevrsnu šok terapiju čiji je cilj da obori inflaciju i spreči širenje siromaštva u zemljama zone evra.
Radikalno i ubrzano smanjenje štampanja novca predstavlja šok za ekonomiju koja se od početka pandemije korone u martu 2020. (crvena strelica) navikla da je “zasipaju” ogromnom količinom “naštampanog” novca.
Šok terapija, kao strategija monetarne i ekonomske politike, daje rezultate i inflacija je sa 10,6% (oktobar 2022) oborena na 7% u aprilu 2023.godine, ali je i dalje izuzetno visoka i iznad cilja od 2%.
Vrlo je teško poverovati da šok terapija neće izazvati neke nove potrese u zoni evra jer more likvidnosti u kojem je plivala evropska ekonomija se polako smanjuje.
Inflacija može biti smanjena, ali po cenu usporavanja ekonomskog rast, a u tom slučaju šok likvidnosti bi mogao delovati na probleme u servisiranju javnog duga, kao i na poremećaje na bankarskom tržištu.
Banke i državni dugovi su prvi kandidati na kojima bi se mogle osetiti posledice šok terapije, koju prati, to ne smemo zaboraviti, i povećanje kamatnih stopa.
Ako je ECB dobro odmerila krajnje negativne efekte šok terapije onda do krize javnog duga u pojedinim zemljama, ili grupama zemalja, ili do bankarske krize, neće doći.
