Američki državna i ekonomska politika je ponovo dokazala viši stepen efikasnosti u porođenju sa područjem na kojem je evro zakonsko sredstvo plaćanja (evrozona).
Amerikanci su smer ekonomske politike počeli menjati u martu prošle godine.
Od proleća prošle godine do početka leta ove godine, za 15 meseci, američka centralna banka povećala je kamatnu stopu sa 0% na 5%.
Skuplji novac nije mogao a da ne smanji potrošnju i samim tim inflaciju u SAD koja je, kako je objavljeno 12.jula, pala na svega 3%.
Amerikancima, kao i celom, svetu je pomogao pad cena energenta, čiji je pad u junu bio 17% (prema www.bls.gov), a Amerikanci su pomogli svetu na taj način što su kao lider grupe G7 poveli akciju ograničavanja cene ruske uralske nafte na 60 dolara po barelu (njena zadnja cena je 63 dolara, 13.jul 2023).
I Evropi je na ruku išlo prizemljenje cena energenata, ali junska inflacije je više od američke, 5,5%.
Kada se iz američke i evropske inflacije odstrane cene energije i hrane (koje su pod uticajem kupaca i prodavaca, a mnogo manje pod uticajem kamatnih stopa), opet su Amerikanci u prednosti nad Evropljanima, 4,8% : 5,4% (jun 2023).
Kakve bi mogle biti posledice ove male razlike u visini inflacije u korist Amerikanaca u odnosu na evropsku ekonomiju i kakve su generalno posledice broja 3?
Stopa inflacije u SAD
(januar 2018 – jun 2023)
Izvor: www.bls.gov
Čim je 12.jula objavljeno da je inflacija u SAD sa 4% (maj) pala na 3% (jun) vrednost evra je u odnosu na dolar porasla za 1,1%.
Sledeći dan je evro takođe ojačao u odnosu na dolar za 0,87%.
Tržište procenjuje da su smanjene šanse da će Amerikanci dodatno povećavati kamatne stope, a zbog relativno visoke inflacije u evrozoni verovatnoća da će ECB ponovo povećati kamatne stope je još uvek visoka.
Zbog pada inflacije na 3% Amerika će možda izbjeći recesiju, jer i ako FED poveća kamatne stope njihov rast ne mora oboriti američku ekonomiju.
Kapital ide u zemlju koja povećava kamatne stope i povećava tražnju za njenom valutom, a to vodi rastu njene cena i zbog toga evro trenutno jača u odnosu na dolar.
Američki kupci evropskih proizvoda će morati izdvojiti više dolara za kupovinu robe proizveden u evrozoni i Hrvatskoj, a skuplja roba se teže prodaje.
Bosanska marka je vezana za evro i kada evro jača i bosanska valuta jača, pogoršavajući položaj bosanskih izvoznika na tržištima na kojima je dolar rezervna valuta.
Kada Srbija ne bi branila devizni kurs (1 EUR = 117 dinara), došlo bi do pomeranja kursa na više i poskupljenja robe koja se uvozi iz zone evra u dinarima.
Pošto je evro ojačao u odnosu na dolar za jedan dolar se u Evropi i Bosni plaća manje evra (maraka) i američka roba je na ovim tržištima jeftinija, a uvezena inflacija niža.
Očekivani rast kamatnih stopa u evrozoni (zbog još uvek visoke inflacije) će sigurno povećati kamatne stope u Hrvatskoj, a u Bosni i Srbiji će poskupeti krediti u kojima je kamatna stopa vezana za euribor.
Ovo su neki, ne svi, od vrlo verovatnih, kratkoročnih, efekata više efikasnosti američke ekonomske politike u obaranju inflacije u poređenju antiinflatornom politikom u evrozoni.
