Nakon što je donesena pravosnažna sudska odluka beogradskog suda da je RITE Ugljevik dužan drugoj, slovenačkoj, strani isplatiti 131 miliona KM i predati trećinu proizvedene električne energije, postavlja se pitanje koju strategiju upravljanja javnim dugom Republike Srpske treba izabrati?
Dug Rudnika i termoelektrane Ugljevik ne ulazi u javni dug Republike Srpske, ali ulazi u ukupni dug Republike Srpske.
U budžetu Republike Srpske se neće planirati sredstva za otplatu ovoga duga, jer on ulazi u bilans stanja Rudnika i termoelektrane Ugljevik i Elektroprivrede Republike Srpske a oni nisu budžetski korisnici (prihode ostvaruju na tržištu prodajom električne energije, mimo budžeta Republike Srpske).
Ipak, negativni uticaj velikog rasta duga ubedljivo najvećeg horizantalno integrisanog ekonomskog sistema u RS na javni dug RS nikako ne može biti izbegnut, zbog ili smanjenih kapaciteta srpske elektroprivrede da bude poverilac budžeta ili zbog rasta cena struje ili zbog rasta duga elektroprivrede.
Nakon beogradske sudske odluke upravljanje javnim dugom RS zahteva mnogo više kompetentnih i bitnih stručnih odluka nego pre ovo odluke.
Jedna od njih se odnosi na to koju kamatnu stopu ponuditi investitorima u javni dug RS i da li i dalje ostati pri maksimalnim kamatnim stopama koje su utvrđene Odlukom o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske za 2023.godinu (Odluka)?
Zadržati maksimalne kamatne stope predstavlja defanzivnu strategiju upravljanja javnim dugom i priznanje da je nakon izgubljenog spora rizik ulaganja u javni dug RS porastao i da rast rizika mora biti praćen istim ili čak višim, kamatnim stopama.
Maksimalna kamatna stopa na dugoročni javni dug Republike Srpske na dan 18.jul 2023. u %
Izvor: Odluka o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske za 2023.godinu. Računato na osnovu vrednosti Euribora na dan 18.jul 2023.
Druga opcija predstavlja ofanzivnu, optimističnu strategiju upravljanja javnim dugom RS i polazi od momentalnog ukidanja odluke kojom se definišu maksimalne kamatne stope na javni dug RS vezane za Euribor.
Optimističnu strategiju upravljanja javnim dugom Republike Srpske, zasnovanu na smanjenju kamatnih stopa na srpski javni dug, apsolutno nije moguće sprovesti bez radikalne promene odnosa RS prema Sjedinjenim Američkim Državama.
SAD su “vlasnik” finansijskih veriga sveta, kroz dve najvažnije međunarodne finansijske ustanove, MMF i Svetsku banku.
Njihov se uticaj kroz evroatlantsku ekonomsku zajednicu projektuje i na ostale finansijske ustanove i klubove poverilaca.
Ako RS za 180 stepeni promeni odnos prema SAD otvaraju joj se “trezori” Međunarodnog monetarnog fonda bez kojeg je nemoguće srednjoročno održati javni dug RS i smanjiti kamatnu stopu na javni dug.
Na ljutu ranu, gubitak energetskog spora, RS mora staviti ljutu travu – priznati da su stavovi američke administracije u pogledu najnovije krize u BiH ispravni, a Republike Srpske pogrešni?
I Južna Koreja i Njemačka i Japan su uz pomoć SAD izgradili jake ekonomije i prosperitetna društva.
Koreja ima 52 miliona stanovnika, državljanja Njemačke je 84 miliona, u Japanu je popisano 125 miliona duša, a u Republici Srpskoj živi oko ili ispod jednog miliona stanovnika.
Iz perspektive američke administracije, koja upravlja državom sa nominalnim bruto društvenim proizvodom od 24 hiljade milijardi USD, suprotni stavovi srpske administracije, koja upravlja ekonomijom od oko 9 milijardi USD, su verovatno neverovatno smešni?
Ko će se smejati, a ko plakati, ako u bliskoj budućnosti Srpska ne bude u stanju da servisira obaveze po javnom dugu i budžetske obaveze?
Finansijske krize ponekad ne nastaju slučajno?
Srbija je krajem prošle godine rezervisala kod MMF-a 2,4 milijardi evra u naredne dve godine, a jedna dio novca je već iskoristila.
Ako Srpska ima bilo kakve dileme o vrsti odnosa koje treba imati sa SAD i MMF-om neka razmisli o ekonomskim potezima Srbije koja je država od 1878. godine.
