Glavni alat za borbu protiv inflacije pored smanjenja štampanja novca je u većini zemalja povećanje kamatnih stopa, ali uspeh nikada nije potpuno izvestan, čak ni u zemljama koje imaju istu valutu.
U Hrvatskoj, koja je od ove godine članica evrozone (zemlje u kojima je evro zakonsko sredstvo plaćanja), inflacija je u avgustu bila 8,4% mada je prosečna inflacija na nivou evrozone mnogo manja, 5,2%.
U Bosni, zemlji za koju većina misli da ne vodi nezavisnu monetarnu politiku jer nema pravo da pozajmljuje novac bosanskim bankama a ima i obavezu da kupi i proda sav iznos deviza koje banke nude (ili traže), inflacija je još niža nego u eurozoni, 4,7%.
U Sloveniji nakon 16 godina života i rada sa evrom (Slovenija je prihvatila evro za valutu 2007.godine) inflacija od 6,1% je blizu evropskog proseka.
Tržišta u Sloveniji na kojima se formiraju cena roba i usluga, preko čijeg se kretanja meri inflacija, su duboko integrisana u zajedničko evropsko tržište.
Firme koje određuju cene u Evropi isto to čine i u Sloveniji i zato je razlika u inflaciji u evrozoni i Sloveniji manja nego u Hrvatskoj, koja je nedavno ušla u evrozonu.
Na tržištima, poput hrvatskog, na kojima ne postoji dovoljno jaka konkurencija među preduzećima, cene sporije padaju iako kamatne stope rastu.
Još veći stepen uticaja niske konkurencije na održavanje visoke inflacije bismo mogli očekivati u Bosni, međutim taj uticaj izostaje, i preovladava uvoz pada cena iz evrozone koji napokon izjednačava evropsku i bosansku inflaciju.
I Srbija uvozi inflaciju iz evrozone, i Srbija povećava kamatne stope, ni Srbija više ne štampa novac, ali inflacija u Srbiji je tvrdoglavo istrajna i sporo pada (videti grafikon).
Možda politika rasta kamatnih stopa nije uspela da ukroti srpsku inflaciju zbog istih razloga zbog kojih nije oborena inflacija u Hrvatskoj.
Različite efekte iste monetarne politike u različitim zemljama se vezuju za izreku “it depends on”, tj. “zavisi od“.
Inflacija u Srbiji i referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, u %
(januar 2020. – avgust 2023)
Izvor: NBS.
Ako tržištem roba i usluga ne preovladava veliki broj firmi približno iste veličine (to je tržište potpune konkurencije) cenovna konkurencija je slaba i cene sporije padaju .
Monopoli i oligopoli (mali broj velikih firmi) se opiru smanjenju cena, a oligopoli ponekad i dogovaraju cene, što je zakonom zabranjena aktivnost, ali na tržištu ju je vrlo teško dokazati i sprečiti.
U poređenju sa inflacijom u Bosni, Sloveniji i Hrvatskoj inflacija u Srbiji u avgustu (11,5%) izuzetno je visoka, ali to ne mora nužno biti označeno kao neuspeh monetarne politike Narodne banke Srbije.
Efekti monetarne politike zavise i od tipa tržišne strukture (potpuna konkurencija, oligopol, monopol) na kojem se formiraju cene i na kojem monetarna politika deluje.
Uspeh u borbi protiv inflacije zavisi i od očekivanja preduzeća o budućem kretanju inflacije.
Ako tržište očekuje da će inflacija potrajati vrlo mali broj firmi se odlučuje da počne smanjivati cene roba i usluga.
NBS ne upravlja samo visinom kamatnih stopa već i jednim delom očekivanja o promenama inflacije, pri čemu na jedan deo očekivanja ne može uticati.
Pored toga NBS je donela odluku o ograničavanju maksimalne kamatne stope na stambene kredite (radi zaštite korisnika ovih kredita), što će poništiti efekte rasta njenih kamatnih stopa od septembra ove godine u narednih 15 meseci i zato umanjiti efikasnost politike rasta kamatnih stopa.
Efikasnost monetarne politike zavisi i od broja i kvaliteta instrumenata monetarne politike koji su na raspolaganju i sigurno je da Evropska centralna banka ima bogatiji i precizniji alat od NBS.
Mislimo da nije teško objasniti zašto inflacija u Bosni brzo pada i pored siromašne monetarne politike, ali razmatranje te teme ćemo prepustiti nekoj budućoj analizi.
