Prvi korak u definisanju svake ekonomske politike koja za cilj ima smanjenje visoke inflacije (antiinflaciona politika) je određivanje uzroka inflacije.
Sve zemlje na Balkanu su male i otvorene ekonomije koje veliki deo svoga bruto domaćeg proizvoda razmenjuju sa inostranstvom kroz spoljnotrgovinsku razmenu.
Zato svaka promena cena u svetu, ili preciznije u Evropskoj uniji, kroz uvoz utiča na Srbiju i ostale zemlje bivše Jugoslavije.
Statistika potrošačkih cena daje mogućnost da se tzv. uvezena inflacija razdvoji od tzv. domaće inflacije iako ta podela nikako nije potpuno precizna.
Inflacija, ili ukupna inflacija, sadrži u sebi cene energenata i cena dela hrane, koje se određuju na robnim berzama i na koje Srbija ne može uticati, a te robe Srbija mora uvesti.
Kad se iz inflacije odstrane cene ovih roba dobije se inflacija koja se označava kao core inflation ili u prevodu ključna, suštinska ili temeljna inflacija.
Tu vrstu inflacije, dobijenu kada se iz ukupne inflacije isključe cene onih roba koje Srbija pretežno uvozi (energenti i jedan deo hrane), mi smo u ovome tekstu uslovno nazvali domaća inflacija (videti grafikon).
U prvoj godini pandemije korona virusa (2020) cene stranih roba (energenti i deo hrane) obaraju ukupnu inflaciju (isprekidanu linija na grafikonu) i ona je niža od domaće inflacije u Srbiji.
Približno negde od druge polovine 2021.godine kada se počinju osećati efekti prekomerne monetarne ekspanzije (štampanja novca) američke i evropske centralne banke, ukupna inflacije počinje značajno prevazilaziti domaću inflaciju.
Tokom druge polovine 2021. godine i tokom cele prošle godine Srbija kupovinom energenata i dela hrane uvozi inflaciju na svoje tržište.
U zadnjih nekoliko meseci ove godine strane cene vrše sve manji i manji uticaj na ukupnu inflaciju u Srbiji.
U avgustu ukupna inflacija u Srbiji je 11,5%, a domaća inflacija 11,4% i uticaj cena energenata i uvezene hrane na cene u Srbiji više gotovo da ni ne postoji.
Inflacija u Srbiji, u %
(januar 2020. – avgust 2023)
Izvor: NBS.
Zadnji podaci o inflaciji u Srbiji pokazuju da je ukupna inflacija u Srbiji nije više pod uticajem grubo rečeno dve osnovne grupe proizvoda koje Srbija uvozi.
Domaći faktori su počeli igrati glavnu ulogu u određivanju ukupne inflacije u Srbiji.
Cene u Srbiji su pratile svetske cene kadu se one rasle, ali sada kada one delimično padaju cene u Srbiji sa velikim zaostatkom prate taj pad.
Prosečna inflacija u evrozoni, u zemljama čija je valuta evro, je 5,2%.
Inflacija u evrozoni, iz koje Srbija uvozi inflaciju, pada.
Inflacija u Srbiji, iako ima trend pada, još uvek je duplo veća od prosečne u evrozoni.
Cene u Srbiji su se privikle na nekada visoke cene u EU i sada “ne žele” da tako brzo padnu.
Srpska antiinflaciona politika bi se trebala usmeriti na gašenje domaćih žarišta inflacije.
