Višestruki devizni kursevi kao opcija za Srbiju – Vredi pokušati?

Jedna  od najboljih  mera uspešnosti jedne nacionalne ekonomije  i ekonomske politike koja se provodi je razlika uvoza i i izvoza,  to jest saldo (stanje) u spoljnoj trgovini.

Sa aspekta  spoljne trgovine Srbija je dodirnula zvezde 2016.godine  kada je uvoz za samo 2,2 milijarde evra  bio veći  od izvoza.

Te godine uvoznicu su jedan evro plaćali u proseku 123 dinara i uvoz, mereno u dinarima, je bio skup, a izvoznicu su za jedan evro izvoza dobijali najviše dinara (puna linija na grafikonu).

Od 2017.godine Narodna banka Srbije (NBS) vodi plansku politiku smanjenja vrednosti evra izraženo u dinarima, što je jednako povećanju vrednosti dinara (izraženo u evrima).

U 2017.godini  jedan evro vredi 121,3 dinara, ili za  1,4% manje u odnosu na 2016.godinu (121,3/123-1).

Smanjenje vrednosti evra i jačanje dinara se planski provodi i u sledećim godinama i u 2022.godini evro je 117,46 dinara.

NBS  provodi politiku jakog dinara već sedmu godinu uzastopnu (2017 – 2023) i time obara uvoznu inflaciju, ali ukupna inflacija je i dalje neverovatno visoka (10,2%  u septembru 2023.godine).

Dobitnici politike jačanja dinara su očigledni.

Korisnici kredita kojima zbog devizne klauzule u ugovorima o kreditu mesečna rata zavisi od kurs dinara u 2022.godini su  plaćali za 4,5% manje dinara nego 2016.godine (117,46/123-1).

Uvozna roba koja nije menjala cenu u evrima (ruku na srce takvih roba je danas vrlo malo) takođe je u sedmogodišnjem periodu (2016 – 2022) pojeftinila za 4,5%.

Politika jakog dinara ide na ruku korisnicima kredita i potrošačima, ali i uvoznicima koji trebaju manje dinara za kupovinu robe koju uvoze iz zemalja u kojima je evro valuta  plaćanja (rast cena u  evrima ne uzimamo u obzir).

Devizni kurs i spoljnotrgovinski saldo  Srbije, 2005 – 2022.godina

Izvor: Narodna banka Srbije.

I gubitnik je očigledan –  to su naravno izvoznici koji dobijaju manje dinara za istu vrednost izvezene robe u evrima.

Odnos dobitnika i gubitnika i posljedice po srpsku ekonomiju prevedene na jezik spoljnotrgovinske razmjene daju  negativni  spoljnotrgovinski saldo od 7 milijardi evra u 2022. godini.

Ako bi NBS sada odlučila da depresira dinar i poskupi uvoz to bi samo kratkoročno poboljšalo odnose u razmeni, a rast inflacije bi bio momentalan (uvoz inflacije), kao i rast rata kredita u dinarima  (u kreditima koji imaju deviznu klauzulu).

Da li postoji barem privremeno razrešenje ovoga konflikta u ekonomskoj politici koja sebi ne sme dopustititi depresijaciju dinara, iako je to nužan uslov za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita?

Da, postoji i on se zove višestruki devizni kurs.

To je devizni režim u kojem postoji jedan, centralni,  devizni kurs i različiti (višestruki) devizni kursevi za različite vrste transakcija.

Ako Srbija želi da poskupi uvoz dela proizvoda koji se proizvode u Srbiji i zaštiti domaće proizvođače (tih istih proizvoda) dovoljno je da za tu vrstu transakcija odredi viši devizni kurs evra u odnosu na dinar, tj. da depresira dinar.

Time se vrši preraspodela prihoda iz bilansa uspeha uvoznika u bilans uspeha domaćih proizvođača i smanjuje uvoz.

To delimično povećava uvoznu inflaciju, ali stvara i nove prihode od poreza, koje država socijalnom politikom vraća građanima.

Ako je Srbija zainteresovana da poboljša ekonomski položaj dela svojih izvoznika dovoljno je da odredi novi – viši  devizni kurs evra (opet depresijacija dinara) na otkup deviza od tih izvoznika.

Kurs od 117 dinara ostaje i  dalje za korisnike kredita i njihov  materijalni položaj se ne kvari.

Višestruke devizne kurseve je neposredno  nakon Drugog svetskog rata imala i Jugoslavija,  a  i SAD su jedno vreme funkcionisale u sistemu višestrukih deviznih kurseva.

Srbija je u period opadanja ekonomske  aktivnosti i visoke inflacije ušla sa jakim dinarom (malo dinara za jedan evro) i sada  mora biti  vrlo preduzimljiva i maštovita da bi tu grešku, barem delimično, ispravila.

Predloženi režim višestrukih deviznih kurseva podrazumeva vrlo strogu deviznu kontrolu za  koju Srbiju mora imati i volje i  snage.

Sa višestrukim deviznim kursevima vredi pokušati?