Jedna od najboljih mera uspešnosti jedne nacionalne ekonomije i ekonomske politike koja se provodi je razlika uvoza i i izvoza, to jest saldo (stanje) u spoljnoj trgovini.
Sa aspekta spoljne trgovine Srbija je dodirnula zvezde 2016.godine kada je uvoz za samo 2,2 milijarde evra bio veći od izvoza.
Te godine uvoznicu su jedan evro plaćali u proseku 123 dinara i uvoz, mereno u dinarima, je bio skup, a izvoznicu su za jedan evro izvoza dobijali najviše dinara (puna linija na grafikonu).
Od 2017.godine Narodna banka Srbije (NBS) vodi plansku politiku smanjenja vrednosti evra izraženo u dinarima, što je jednako povećanju vrednosti dinara (izraženo u evrima).
U 2017.godini jedan evro vredi 121,3 dinara, ili za 1,4% manje u odnosu na 2016.godinu (121,3/123-1).
Smanjenje vrednosti evra i jačanje dinara se planski provodi i u sledećim godinama i u 2022.godini evro je 117,46 dinara.
NBS provodi politiku jakog dinara već sedmu godinu uzastopnu (2017 – 2023) i time obara uvoznu inflaciju, ali ukupna inflacija je i dalje neverovatno visoka (10,2% u septembru 2023.godine).
Dobitnici politike jačanja dinara su očigledni.
Korisnici kredita kojima zbog devizne klauzule u ugovorima o kreditu mesečna rata zavisi od kurs dinara u 2022.godini su plaćali za 4,5% manje dinara nego 2016.godine (117,46/123-1).
Uvozna roba koja nije menjala cenu u evrima (ruku na srce takvih roba je danas vrlo malo) takođe je u sedmogodišnjem periodu (2016 – 2022) pojeftinila za 4,5%.
Politika jakog dinara ide na ruku korisnicima kredita i potrošačima, ali i uvoznicima koji trebaju manje dinara za kupovinu robe koju uvoze iz zemalja u kojima je evro valuta plaćanja (rast cena u evrima ne uzimamo u obzir).
Devizni kurs i spoljnotrgovinski saldo Srbije, 2005 – 2022.godina
Izvor: Narodna banka Srbije.
I gubitnik je očigledan – to su naravno izvoznici koji dobijaju manje dinara za istu vrednost izvezene robe u evrima.
Odnos dobitnika i gubitnika i posljedice po srpsku ekonomiju prevedene na jezik spoljnotrgovinske razmjene daju negativni spoljnotrgovinski saldo od 7 milijardi evra u 2022. godini.
Ako bi NBS sada odlučila da depresira dinar i poskupi uvoz to bi samo kratkoročno poboljšalo odnose u razmeni, a rast inflacije bi bio momentalan (uvoz inflacije), kao i rast rata kredita u dinarima (u kreditima koji imaju deviznu klauzulu).
Da li postoji barem privremeno razrešenje ovoga konflikta u ekonomskoj politici koja sebi ne sme dopustititi depresijaciju dinara, iako je to nužan uslov za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita?
Da, postoji i on se zove višestruki devizni kurs.
To je devizni režim u kojem postoji jedan, centralni, devizni kurs i različiti (višestruki) devizni kursevi za različite vrste transakcija.
Ako Srbija želi da poskupi uvoz dela proizvoda koji se proizvode u Srbiji i zaštiti domaće proizvođače (tih istih proizvoda) dovoljno je da za tu vrstu transakcija odredi viši devizni kurs evra u odnosu na dinar, tj. da depresira dinar.
Time se vrši preraspodela prihoda iz bilansa uspeha uvoznika u bilans uspeha domaćih proizvođača i smanjuje uvoz.
To delimično povećava uvoznu inflaciju, ali stvara i nove prihode od poreza, koje država socijalnom politikom vraća građanima.
Ako je Srbija zainteresovana da poboljša ekonomski položaj dela svojih izvoznika dovoljno je da odredi novi – viši devizni kurs evra (opet depresijacija dinara) na otkup deviza od tih izvoznika.
Kurs od 117 dinara ostaje i dalje za korisnike kredita i njihov materijalni položaj se ne kvari.
Višestruke devizne kurseve je neposredno nakon Drugog svetskog rata imala i Jugoslavija, a i SAD su jedno vreme funkcionisale u sistemu višestrukih deviznih kurseva.
Srbija je u period opadanja ekonomske aktivnosti i visoke inflacije ušla sa jakim dinarom (malo dinara za jedan evro) i sada mora biti vrlo preduzimljiva i maštovita da bi tu grešku, barem delimično, ispravila.
Predloženi režim višestrukih deviznih kurseva podrazumeva vrlo strogu deviznu kontrolu za koju Srbiju mora imati i volje i snage.
Sa višestrukim deviznim kursevima vredi pokušati?