Dve najvažnije međunarodne finansijske institucije su MMF i Svetska banka, i obe imaju sedište preko Atlantika, u Vašingtonu.
Od 1992.godine do 2000.godine Srbija nije pozajmljivala novac od MMF-a, jednim delom zbog političkih razloga (Srbija tj. Savezna Republika Jugoslavija je od maja 1992. do novembra 1996. bila pod sankcijama UN, a zbog sukoba na Kosovu i Metohiji sankcije su ponovo uvedene), a drugim delom zbog odbijanja da prihvati uslove MMF-a za odobravanje sredstava.
Nakon 5.oktobra 2000.godine i promene politike Srbije prema zemljama Zapada započinje saradnja Srbije i MMF-a prvo malim zaduženjima, a posle zbog globalne finansijske krize (GFK) visokim iznosima pozajmljenog novca.
Od 2009. do 2011.godine Srbija je od MMF-a posudila 1,4 milijardi specijalnih prva vučenja (XDR).
S obzirom da je XDR van finansijskog sveta nepoznata valuta, a da bi se dobila predstava o kojem iznosu sredstava se radi, navodimo podatak da je jedan XDR pre deset godina (oktobar 2013.godine) bio 1,1 EUR, a u ovome oktobru on je 1,2 EUR.
2022. godina obeležena je novim aranžmanom MMF-Srbija, nakon što je godinama unazad Srbija vraćala pozajmljeni novac (2012 – 2016), a posle nije imala potrebe da se zadužuje kod MMF-a.
Pandemija korone (2020. – 2021), potresi na svetskom tržištu energenata (2022), kao i stalni rast javne potrošnje iscrpili su srpski budžet koji je od 2020.godine u deficitu.
Ako bismo ocenjivali stanje srpskih javnih finansija samo na osnovu odnosa sa MMF-om onda bi ocena u 2022. i 2023.godini bila bolja nego u periodu 2009. – 2011. jer je Srbija, za sada, ipak posudila manje novca od MMF-a.
Pored toga, javni dug od 55,6% BDP mnogo je niži od najviše vrednosti u 2015.godini od 71,2% BDP.
Uslov za saradnju sa MMF-om bila je privatizacija uslovno rečeno “svega i svačega”i taj uslov Srbija je velikim delom ispunila (ne u celosti naravno).
Finansijske transakcije između MMF-a i Srbije, u miljardama specijalnih prava vučenja
(1992 – 2023)
Izvor: MMF.
Četvrta decenija saradnje MMF-a i Srbije pruža mogućnost obema stranama da ocene kvalitet poslovnih odnosa, ali i koristi i gubitke (Srbija) sa kojima su se suočili tokom četiri decenije odnosa, koji nisu bili samo dužničko-poverilački, ili samo striktno finansijski.
Kada država pozajmljuje novac od MMF-a ona nečujno poručuje, da ima probleme sa svojim javnim finansijama, ali da uprkos tim problemima želi održati planirani nivo javne potrošnje.
Troškovi života, mereni potrošačkim cenama, su u poslednje dve godine u Srbiji porasli za 14% i 11%, a njihov rast i u ovoj godini će u proseku biti dvocifren, i Srbije htela – ne htela, mora povećavati javnu potrošnju radi održavanja životnog standarda stanovništva.
Da je Srbija kojim slučajem bila efikasnija u borbi protiv inflacije, da je u većoj meri razvila domaću proizvodnu bazu, i mnogo drugog da je … dug prema MMF-u bi rastao u manjoj meri, ili uopšte ne bi rastao.
MMF dolazi u zemlje u kojoj se ostvareni stepen efikasnosti ekonomske politike razlikuje od planiranog stepena efikasnosti ekonomske politike.
Tu razliku između ostvarenog i planiranog finansira MMF.
Zato uslovljavanje koje sa sobom nosi veliki deo aranžmana MMF-a ne treba doživljavati kao ucenu, već kao deo kreditne politike MMF-a za kojim postoji tražnja u zemljama sa nedovoljno efikasnom ekonomskom politikom u određenom vremenskom periodu.
Devizni kurs i politiku deviznog kursa koji su doveli od ogromnog spoljnotrgovinskog deficita Srbiji nije određivao MMF.
