Vrlo često se desi da neka mera ekonomske politike ne da željene rezultate, isto kao što i sankcije dovedu do neočekivanog ili potpuno suprotnog ishoda.
Najmanje poznat neočekivani pozitivan efekat snakcija dogodio se Srbiji tokom Srpsko-Austrougarskog carinskog rata, 1906 – 1909.
Taj carinski rat poznat kao “Svinjski rat” (Austrougarska je zabranila prvo uvoz svinja iz Srbije, na šta je Srbija odgovorila zabranom uvoza mnogih proizvoda iz Austrougarske) je malo izučavan primer uspešnog otpora ekonomskim sankcijama.
Zaštita srpskog tržišta od austrijske konkurencije ubrzala je razvoj srpske privrede i preusmerila srpsku trgovinu prema južnim i istočnim zemljama (Grčka i Bugarska).
Grupa G7 i EU su u decembru prošle godine Rusiji uvele neobične i čudne sankcije, od kojih su očekivali da budu vrlo efikasne, kao sankcije koje je Austrija uvela Srbiji.
Zapad je poručio Rusiji da će od nje kupovati naftu (uralska sirova nafta), ali pod uslovom da njena cena bude ispod 60 dolara po barelu.
Ako se uralska nafta bude prodavala po ceni iznad 60 dolara osiguravajuća društva zemalja koje su Rusiji uveli sankcije neće osiguravati tankere koji prevoze naftu po ceni iznad 60 dolara, a ni tankeri tih zemalja se ne mogu koristiti za prevoz takve nafte.
Dakle Zapad je želio rusku naftu, ali po ceni koju on odredi, a to je ispod 60 dolara po barelu.
Rusija je, između ostaloga, odgovorila zabranom izvoza nafte u zemlje koje su joj uvele sankcije i preorjentisala izvoz (kao Srbija nekada) na jug i istok – prema Indiji, Iranu i Kini.
Par meseci nakon uvođenja sankcije su zaista delovale i uralska nafta se zaista prodavala po ceni ispod 60 dolara, a onda se tržište promenilo, pronađeni su novi tankeri i novi kupci i cena je od jula ove godine ponovo iznad 60 dolara.
Kada su sankcije uvedene (decembar 2022) razlika u cenu između nafte Brent i Uralske bila je 30 dolara, a na kraju septembra ove godine ona je 15 dolara.
Zapad i dalje kupuje rusku naftu, ali preko posredničkih zemalja.
Efekti sankcija su kratko trajali, jer na tržištu nafte, mnogo više nego na ostalim tržištima, važi poznata maksima francuskog ekonomiste Žan Batiste Seja koja glasi: “Svaka ponuda stvara sebi tražnju”.
Apsurdnost i grotesknost rata u Ukrajini se ne ogleda samo u postojanju trgovačkih veza Rusije i Zapada, makar preko posrednika, već i u transportu ruskog gasa preko Ukrajine i plaćanju naknade Ukrajini za transport (od strane Rusije), iako Rusija i Ukrajina vode krvoločan rat.
Rat traje, ali i ekonomska saradnja Rusije, Ukrajine i Zapada.
Poput Žan Batista Seja neko je nekada davno rekao “da rat započinju ljudi koje se poznaju, a da ratuju ljudi koji se ne poznaju”.
Cena Uralske nafte po barelu, u dolarima
(januar 2013. – septembar 2023)
Izvor: Investing.com. Podsetnik: Crvena linija predstavlja cenu nafte od 60 dolara po barelu. Ograničenje cene uralske nafte uvedeno je u decembru 2022.godine.
