Za ogromnu većinu ljudi, koji vode svoje velike brige i žive svoje male, ali bitne, živote (i životi “velikih” su mali ) rat između Ukrajine i Rusije je jedno veliko i neočekivano iznenađenje, najviše zbog toga što ga nisu mogli predvideti.
I Rusija i Ukrajina i SAD su sigurno znali da je rat neminovnost, a i svaka treća (zainteresovana) strana je mogla sa velikim stepenom pouzdanosti predvideti da je rat nemoguće izbeći.
Naime, Ukrajina nije javno govorila da se sprema za rat, a i njen sadašnji predsednik je 2019.godine dobio izbore na obećanjima mirnog rešenja sukoba sa Rusijom (Rusija je 2014.godine anektirala Krim), ali ipak godinama je ekonomska statistika poručivala suprotno.
Ukrajinu je “izdala” njena budžetska statistika, ili šire posmatrano statistika javnih finansija, iz koje se da na vrlo prost način izvući zaključak o višegodišnjim, intezivnim i skupim, pripremama za rat.
2010. godina bila je jedna obična godina za Ukrajinu, kao i većina prethodnih godina u kojima ova ogromna zemlja živi potrgana između slavne industrijske prošlosti (izuzeta iz SSSR-a Ukrajina je u jednom trenutku bila 5. industrija u svetu) i društvene i ekonomske stvarnosti (do 2022.godine životni standard u Ukrajini u poređenju sa zemljama Evrope je bio samo iznad moldavskog, a sad ju je i Moldavija pretekla).
Te 2010.godine budžetski rashodi su pola BDP, a samo 1% BDP izdvajano je za odbranu, pošto Ukrajina nije očekivala da će biti napadnuta, a nije planirala ni da iz odbrane krene u napad.
U istoj godini Ukrajina je izdvojila 20% BDP za penzije indirektno priznajući da je doživila demografski slom (nikako slučajno pad broja stanovnika i negativan prirodni priraštaj koji će proizvesti nesrazmerno visok broj penzionera započinju 1991.godine u predvečerje raspada SSSR-a (1993)).
Brigu o starim, onima koji su stvorili ukrajinsku industriju ili preživeli Drugi svetski rat (boreći se na raznim stranama) prati umerena briga o obrazovanju mladih (7,4% BDP) i ulaganje u kulturu i sport (1,1% BDP) na mnogo nižem nivou nego u vreme SSSR-a.
Takva budžetska politika traje sve do 2014.godine kada na jugu Ukrajine (Donbas) započinje rat koji se nakon ruskog pripajanja Krima nastavlja i u 2015.godini, prisiljavajući Ukrajinu da izdvajanja za odbranu poveća prvo na 1,7% (2014), a posle i na 2,6% BDP (2015).
2015. je dogovoren mir (Minsk II) koji se pretvorio u stalno kršenje mira, ali ono što je nagovestilo novi veliki rat i omogućilo njegovo relativno-prosto predviđanje je održavanje visokih budžetskih troškova za vojne ili odbrambene namjene Ukrajine.
Od 2016. godine do 2021. godine nikada ova vrsta budžetskih rashoda nije ispod 2% BDP, naglašavajući vojnu doktrinu NATO-a pakta o nužnosti da se oni održavaju na minimalno 2% BDP.
U proseku tokom tih šest godina ukrajinski troškovi za odbranu bili su 2,6% BDP i tu informaciju, koja je bila javnog karaktera, sigurno je uočila, pratila i analizirala druga, ruska, strana koja je na osnovu toga zaključila da je novi rat sigurna posledica privremenog mira.
Jedna, s ove razdaljine, bizarna medicinsko – društvena veza pokazuje koliko su ukrajinske pripreme za rat bile čvrste i nepokolebjive.
U 2020.godini ceo svet se bori protiv pandemije korone, a Ukrajina izdvaja čak 3,1% BDP za odbranu (videti grafikon).
Ono što je znala Ukrajina, znala je i Rusija, a SAD pogotovo, iz čega proizilazi da su se sve tri zemlje intezivno pripremale za rat, koji se dao naslutiti i predvideti iz budžeta Ukrajine.
Veliki dio sveta se smejao povlačenju Amerikanaca iz Avganistana u avgustu 2021.godine, ali taj isti svet nije čuo američkog predsednika kad je rekao: “Sada ćemo imati vremena da se posvetimo našim prijateljima u Ukrajini.”
Izreci po kojoj se dve stvari ne daju sakriti, kašalj i zaljubljenost, treba dodati i pripreme za rat.
Rat, ili kako to Rusija kaže SVO (specijalna vojna operacija) započeo je 24.februara 2022.godine, a budžetska priprema za oružani sukob traje od 2016.godine kada je Ukrajina odlučila da zadrži visok nivo budžetskih troškova za odbranu.
Budžetski toškovi za odbranu u Ukrajini, u % BDP
(2010 – 2022)
Izvor: http://old.cost.ua/en/budget/. Podsetnik: Isprekidana linija na grafikonu predstavlja 2% BDP.
U 2022.godini (prva ratna godina) Ukrajina troši 22% BDP na odbranu, budžetski troškovi za penzionere su u poređenju sa 2010.godinom skoro prepolovljeni (12% BDP) smanjeni su troškovi za obrazovanje (5,6%), a sport i kultura su pali na 0,6% BDP.
Militarizacija ukrajinskog društva ima svoj odraz i na rastu potrošnje na poslove javnog reda i mira (to su policijske snage) sa 2,7% BDP (2010.godina) na skoro 9% u 2022.godini.
Ukupni budžetski troškovi Ukrajine u 2022.godini su 66% BDP, a na odbranu i javni red i mir se odnosi 31 % BDP – skoro pola ukupnog budžeta.
Ukrajina je u ratu, a Rusija u SVO.
Finansijsko seme oružanog sukoba posejano 2016.godine raslo je do februara 2022. i sada žanje živote ukrajinskih i ruskih vojnika, mladića i civila.
Rat nikada ne izbija slučajno, iznenada i neočekivano i moguće ga je predvideti analizirajući ekonomske podatke.
Ono što je svetska javnost saznala u februaru 2022.godine generali znaju od 2016.godine – rekli su im ekonomisti.
