Koliko god dobrovoljno, ili prisilno, stremili ka Evropskoj uniji i dokazivali da se EU ne razlikuju mnogo od njih, jer su i njih dve, od kada znaju za sebe u Evropi, i Srbija i Bosna se od EU razlikuju u mnogo toga – čak i u onim stvarima u kojima se ne bi trebala očekivati razlika.
Pomoću jedne od tih neočekivanih razlika može se jednim delom objasniti enigma rasta cena novih stanova u Bosni, i neverovatno visoka inflacija u Srbiji.
Oktobarska inflacija u Srbiji je 8,5% i pored toga što je kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) od aprila 2022.godine sa 1% povećana na 6,5%.
Očekivalo se da će skup novac i manje novca relativno brzo pripitomiti inflaciju, ali to se još uvek nije desilo, za razliku od eurozone u kojoj ovakav recept radi.
U eurozoni je rast kamatnih stopa i smanjenje štampanja novca od strane ECB spustilo inflaciju u oktobru na svega 2,9%.
Za skupljim kreditima manja je tražnja i kreiranje novca (M2) se odvija sporijim tempom.
Podsetimo se, M2 obuhvata depozite po viđenju, oročene depozite i gotovinu izvan banaka, a banka kada odobri kredit kreira depozite po viđenju (koji su deo M2).
U eurozoni kreditni rast u poslednjih nekoliko meseci teži nuli i pad M2 (crvena linija na grafikonu) logična je posledica smanjenog kreditiranja komercijalnih banaka i smanjenja aktive ECB (kada ECB ne štampa novac i njena aktiva se smanjuje).
I u Srbiji je novac sve skuplji, ali novac (M2) u Srbiji ne reaguje na više kamatne stope na isti način kao novac u eurozoni i Srbija ima inflaciju među najvećoj u Evropi.
Kretanje novca (M2) u tri različita valutna područja
Izvor: NBS, CBBH, ECB.
Za godinu dana, u septembru, novac u eurozoni je smanjen za 2%, a u Srbiji povećan za 21,5%.
Na cene utiče i aktiva, odnosno pasiva, centralnih banaka, i aktiva NBS je u septembru veća za 25% (ne samo zbog aranžmana sa MMF-om), a imovina (aktiva) ECB manja je za 12% u odnosu na početak ove godine.
Novac u Bosni ne prati loš srpski primer, ali se ni ne povinuje evropskom uzoru.
Samo prvih par meseci nakon što je ECB počela povećavati kamatne stope (jul 2022) kreditni rast je isti i u valutnom području eurozone i Bosne.
Međutim od oktobra prošle godine novac u eurozni ide dole, a u Bosni pad novca izostaje.
Za godinu dana, u septembru, novac (M2) je u Bosni porastao za 7,4% praveći razliku između kretanja novca u odnosu na eurozonu za skoro 10 % (7,4%-(-2%)).
Ni kamatne stope u Bosni nisu porasle ni približno kao u eurozoni.
Miris M2 na Balkanu je drugačiji nego u eurozoni i to se odražava na razlike i u cenama novih stanova u Republici Srpskoj.
U odnosu na godinu dana ranije pravna i fizička lica u Bosni raspolažu sa mnogo većom količinom novca, a lica u eurozoni sa manjom (relativno, a ne apsolutno posmatrano).
To daje jedan deo odgovora na pitanje zašto cene stanova u Nemačkoj padaju, a u Republici Srpskoj nakon privremenog pada, ponovo rastu i ponovo su na maksimalnom nivou.
Od efikasnosti ekonomske politike, ili uže posmatrano monetarne politike, zavisi koliko će se novca naći na tržištu.
Emisione, narodne, ili centralne banke,određuju veličinu M2, ili stručno rečeno ponudu novca.
U jednom dužem roku, od nekoliko godina, visina inflacije, cene akcija i obveznica, a pogotovo cene nekretnina će uvek, pre ili kasnije, zavisiti od ponude (količine) novca.
