Evropa je nedavno odlučila da završi dugački ciklus smanjenja kamatnih stopa koji je trajao, sa dva kratka prekida, 20 godina.
U julu prošle godine, mesecu koji je u francuskom revolucionarnom kalendaru nazvan termidorom, Evropska centralna banka (ECB) je odlučila da dvodecenijskom trendu pada kamatnih stopa mora doći kraj i da one moraju početi rasti.
Ovako visok rast kamatnih stopa u ovako kratkom vremenskom periodu nije do sada viđen u istoriji ECB – za nešto više od godinu dana ECB je kamatnu stopu sa 0% povećala na 4,5%.
Istorija je svedok da je kamatna politika ECB provođena uz nekoliko krupnih grešaka.
Od polovine 2006. do septembra 2008.godine, kada je postalo očigledno da se svetska finansijska kriza preliva u Evropu ECB je povećala kamatne stope za 1 procentni poen, nakon čega je užurbano i vrlo intezivno, spuštala kamatne stope (videti grafikon).
Naglo smanjenje kamatnih stopa, nakon njihovog rasta, sugeriše da ECB na početku 2008.godine uopšte nije razumela da se nalazi u vrtlogu jedne od najvećih recesija ili kriza u istoriji kapitalističke Evrope.
Slična greška ekonomske politike je ponovljena 2011.godine kada je ECB pomislila da je kriza gotova i počela povećavati kamatne stope da bi vrlo brzo pod pritiskom krize javnog duga u pojedinim evropskim zemljama koje su zahtevale jeftino finansiranje, opet počela obarati kamatne stope, sve do termidora 2022.godine.
Eurozona EU i cela Evropa ide iz krize u krizu – ekonomska kriza, kriza javnih dugova, pandemija, rusko-ukrajinski rat – ime naredne krize se ne zna.
Evropske banke su predosetile promenu kursa ECB i počele su povećavati kamatne stope nekoliko meseci pre nego što je to ona učinila.
Od decembra 2021.godine do septembra ove godine kamatna stopa koju na potrošački kredit plaća građanin eurozone porasla je za skoro 3 procentna poena.
Evropska statistika je izmerila da je kamatna stopa na potrošačke kredite u septembru 7,9%.
Taj rast od 58% (rast kamatne stopa u postotcima dobijamo kao ((7,9%/5%)-1) *100 = 58%) mnogo je veći od inflacije u eurozoni koja je u dvije zadnje godine 12,4% (9,2% u 2022. i 2,9% u oktobru 2023).
Kamatne stope na potrošačke kredite u eurozoni, u %
(januar 2000. – septembar 2023)
Izvor: Evropska centralna banka.
Prema poslednjim podacima inflacija u eurozoni je pobeđena (sa 4,3% u septembru, pala je na 2,9% u oktobru) i najavljuje se iz raznih izvora, skori kraj povećanja kamatnih stopa – “kraj termidorskog terora”.
Ekonomska cena plaćena za naglo obaranje inflacije, koje se odvijalo zajedno sa procesom sve većeg i većeg ekonomskog odvajanja EU od Rusije vrlo je skupa.
Od zadnjeg kvartala prošle godine EU flertuje sa nultom stopom ekonomskog rasta, a zadnje dve stope (kvartal u odnosu na kvartal) za drugi i treći kvartal 2023. su najverovatnije 0% (podatak za treći kvartal još uvek nije konačan pa zato kažemo najverovatnije).
Rast kamatnih stopa nije samo teret za korisnike kredita, on je teret za celu evropsku ekonomiju, a posebno za njen najosjetljiviji deo – javni dug.
Poslednji podatak o veličini javnog duga zemalja eurozone pokazuje da je on 90% bruto domaćeg proizvoda i da je za ravno jednu trećinu viši od njegove veličine iz 2008.godine, kada je počeo njegov rast (malo bolje, ali i dalje vrlo loše, je stanje sa javnim dugom u EU).
Prestanak rasta kamatnih stopa ECB će doneti olakšanje za finansiranje javnih dugova evropskih zemalja koji se uvećavaju zadnjih 15 godina.
Ali, kako će se Italija (143% BDP) Španija i Francuska (110% BDP) izboriti sa brdom javnih dugova krajnje je neizvesno i nejasno.
Žargonski rečeno, jedino se još Nemačka nije otkačila i njen javni dug je samo 65% BDP.
Ekonomska sudbina EU velikim delom zavisi od smera kretanja nemačke ekonomije, koja se bori da preboli staru ekonomsku energetsku ljubav (Rusiju), od koje je otrgnuta ne svojom voljom (aluzija na miniranje gasovoda koji su morskim dnom povezivali ove dve zemlje).
Osnivač grčke, pa prema tome i evropske medicine, Hipokrat, govorio je da se onome koji se ne želi menjati ne može pomoći.
