Zadatak ekonomskih statistika je da daju precizne informacije o stanju ekonomije, kako bi poslužili kao podloga za kreiranje odluka u javnom (ekonomska politika) i privatnom sektoru.
Veliki broj podataka ekonomske statistike ili ekonomskih pokazatelja se odražava na visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu, a vrlo često i sami investitori predviđaju kretanje ekonomije i prema njima određuju visinu kamatne stope na novac koji pozajmljuju.
Rast u eurozoni je već mjesecima oko nule i to se neminovno odražava na troškove finansiranja javnog duga svih zemalja u kojima je euro zakonsko sredstvo plaćanja ( u ove zemlje ne ubrajamo Crnu Goru i Kosovo koje su bez odobrenja Evropske centralne banke uveli euro kao zakonsko sredstvo plaćanja).
Evropska unije, koja je veća od eurozone za zemlje koje su članice unije, ali su zadržale nacionalne valute, još uvijek nije u recesiji i stoji u mjestu već dva kvartala uzastopno (drugi i treći kvartal 2023) sa stopom rasta ekonomske aktivnosti (realni BDP) od tačno 0%.
Kamatne stope na javni dug zemalja eurozone – prema periodu na koji se novac pozajmljuje
(u %, na dan 30.11.2023)
Izvor: Eurostat. AAA, ili tri A, su zemlje koje imaju najviši kreditni rejting.
Eurozona je mnogo bliže recesiji.
U trećem kvartalu godine u kojoj trenutno živimo i radimo njena ekonomija je smanjena za 0,1% i dovoljan je još jedan kvartal smanjena BDP i eurozona je, tehnički posmatrano, u recesiji.
Finansijsko tržište vidi da je eurozona na rubu recesije, zna da su uzrok tome rastuće kamatne stope Evropske centalne banke (ECB), viši nivo cijena energije, povlačenje ECB sa djela finansijskog tržišta (smanjenje štampanja novca), pa čak i sankcije koje je EU direktno Rusiji, a indirektno sama sebi uvela i sve ove informacije tržište ugrađuje u kamatnu stopu po kojoj finansira javni dug zemalja zone evra.
Da kojim slučajem recesija nije na vidiku kamatne stope bi rasle sa periodom na koji se države zadužuju.
Međutim, pošto dolazak recesije povećava rizike u kratkom roku kamatne stope na rok od godinu dana su više od dugoročnih kamatnih stopa (iznad godinu dana), jer se dugoročno ne očekuje recesija.
Dalje, sve do roka od godinu dana tržište ne pravi razliku u kamatnoj stopi koju plaćaju zemlje eurozone sa najboljim rejtingom (tri A – AAA) poput Njemačke i zemalja sa izuzetno lošim kreditnim rejtingom (Grčka).
Ako hoće da posude novac na 6 mjeseci zemlje sa najboljim kreditnim rejtingom plaćaju 3,6%, a kada se ovim ekonomkim supermenima (kreditnim rejtingom mjereno) dodaju sve ostale zemlje, kamatna stopa nije mnogo veća, 3,65% (kvadrat na grafikonu).
U našoj priči o kamatnoj stopi na javni dug zemalja eurozone stanimo na ovome mjestu i prisjetimo se da i Federacija BiH i RS na 6 mjeseci plaćaju 3%, pa se zapitajmo da li to znači da se bosanskohercegovačka ekonomija zaista finansira po nižim kamatnim stopama od evropskih država koje imaju najbolji kreditni rejting i ako je odgovor potvrdan postavimo sebi pitanja kako je to ekonomski moguće i da li to znači da je bosanska ekonomija vitalnija od Njemačke?
Na ovo pitanje ćemo odgovoriti u prvoj narednoj objavi, a sada uočimo, da prolaskom kratkog roka (do godinu dana) raste razlika u kamatnoj stopi koju plaćaju najbolje i ostale evropske ekonomije.
Na pet godina (krug na grafikonu) razlika je 0,5 procentnih poena, a sa rastom rok na koji se novac pozajmljuje raste i do 1 procentni poen, ali ni to nije velika razlika s obzirom da Njemačka duguje ispod 70% BDP, a Grčka oko 170% BDP.
Postojanje te razlike kao i njen rast nam pokazuju da je ekonomski rast u eurozoni nejednak.
Druga informacija koju nam daju kamatne stope na javni dug je da se eurozona nalazi na ivici recesije.
Kada-ako eurozona uđe u recesiju može se očekivati rast razlike između kamatnih stopa na dugoročni javni dug, koju plaćaju sa jedne strane zemlje poput Njemačke i sa druge strane zemlje poput Grčke, jer novac bježi tamo gdje je sigurniji, pa su investitori spremni da zarad sigurnosti glavnice prihvate i nižu kamatnu stopu.
Ekonomska kretanja se preko objavljenih statističkih podataka preslikavaju na finansijska tržišta, a tržišta idu i korak dalje i kroz aktivnosti investitora formiraju očekivanja o budućim ekonomskim kretanjima koja unose u kamatne stope po kojima su spremne da finansiraju državni dug.
ECB teži nivelaciji razlika u kamatnim stopama koje plaćaju “dobre” i “loše” članice EU i kada ne bi bilo nje loše evropske ekonomije bi imale mnogo veće troškove javnog duga.
Preko Evropske centralne banke se provodi uravnilovka na tržištu javnog duga zemalja eurozone.
Po uzoru na nekada bivši komunistički SSSR u kojem su plate bez obzira na produktivnost radnika bile jednake ili težile izjednačavanju, ECB želi da kamatni troškovi na javni dug pojedinih zemalja ne odstupaju značajno, bez obzira na veličinu njihovog javnog duga.
ECB uravnilovka neme ekonomsku logiku, kao što nije bilo ekonomske logike da radnici koji imaju različiti produktivnost imaju istu platu.
