Kada to Savjet ministara BiH bude zatražio Međunarodni monetarni fond će sigurno pozajmiti novac, a do tada se preporuke MMF-a u dijelu ograničavanja rasta plata u javnom sektoru i zadržavanja postojećeg nivoa minimalnih plata u BiH neće po svaku cijenu poštovati.
Zašto MMF smatra da plate u javnom sektoru ne treba povećavati, kao ni minimalnu platu, i zašto Bosna MMF-u ne vjeruje?
MMF, kao i svaka druga finansijska institucija pozajmljuje novac, i prije svega je zainteresovana da novac bude vraćen.
Povećanjem plata u javnom sektoru povećavaju se budžetski rashodi, a to uz dati nivo budžetskih prihoda povećava budžetski deficit.
Prirast budžetskog deficita se mora finansirati novim zaduživanjem, a i stari dug se finansira novim dugom, te stalno postoji opasnost da se stari dospjeli javni dug neće moći ponovo finansirati novim dugom.
Rast budžetskog deficita povećava potrebu za zaduživanjem i dodatno uvećava rizik od problema u servisiranju javnog duga, u koji ulazi i dug prema MMF-u.
MMF smatra da povećanje minimalne plate i rast troškova pojedinih preduzeća na taj način, smanjuje dobit preduzeća i šteti njihovoj konkurentnosti na stranom i domaćem tržištu, prouzrokujući smanjenje ekonomskog rasta, a samo iz stalno višeg ekonomskog rasta moguće je servisirati stalno apsolutno viši nivo javnog duga.
MMF takođe vidi da Bosna iz godine u godinu stalno troši više nego što proizvodi i vrlo dobro zna da gomilanje dugova koje je posljedica neumjerene potrošnje ima svoju granicu.
Na drugoj strani su entitetske vlade, koje uprkos svim ekonomskim slabostima koje se najbolje vide u stalno većem uvozu od izvoza, žele da obezbijede viši životni standard stanovnicima BiH u ekonomiji koja je preplavljena rastom cijena.
Ciljevi MMF-a i entiteta u BiH su suprostavljeni i zato Bosna MMF – u ne vjeruje.
Problem u različitim konceptima ekonomskih reformi postoji ne samo između MMF-a i entita, već i između samih entiteta.
Entitetske vlade se slažu da minimalnu platu treba povećati, ali to rade na različite načine .
Republika Srpska je minimalnu platu za 2024.godinu definisala kao minimalnu neto platu od 900 KM.
Minimalna neto plata po entitetima u 2024.godini
Izvor: Odluka o najnižoj plati u Republici Srpskoj za 2024. godinu SG RS br.114/2023. od 29.12.2023. i https://radiosarajevo.ba/vijesti/bosna-i-hercegovina/vlada-fbih-odlucila-minimalna-plata-iznosi-619-km-nista-od-obecanih-1000-km/527845
Federacija BiH je nagovještavala da će minimalna plata najvjerovatnije biti definisana u bruto iznosu od 1.000 KM, ali se zadržala na neto obračunu i povećala minimalac sa 596 KM na 619 KM.
To povećanje, od samo 4%, je ipak povećenje, s tim da se za polovinu godine najavljuje usvajanje fiskalnih zakona, koji bi ipak omogućili određivanje minimalca na nivou od 1.000 KM bruto?
Šta ulazi u minimalnu neto platu u entitetima je takođe bitno, ali u kontekstu odabrane teme najbitnije je uočiti da Bosna i Hercegovina ne postupa po sugestijama MMF-a koji je tražio suzdržavanje od povećanja minimalne plate.
U ovom neformalnom takmičenju za povećanje minimalne neto plate entiteti se međusobno podstiču na izmjene na tržištu rada, prkoseći preporukama MMF-a, ali istovremeno priznajući da postojeća politika plata u vremenu jakih emigracija iz BiH mora biti radikalno pomjerena u korist radnika sa najnižim platama.
I “vlasnici” plate koja nije minimalna, a koji rade u javnom sektoru, su tražili i tražiće povećanje plate, pa će rast troškova u javnom sektoru možda u jednom trenutku vjerovatno jednim dijelom dati za pravo MMF-u koji upozorava na opasnost od rasta plata u javnom sektoru i minimalne plate, ne dajući pri tome uopšte bilo kakav precizan recept za rast životnog standarda u BiH.
Pošto je vrlo dobro poznato da propisivanje takvog recepta nije u opisu poslova MMF-a, iako MMF svakoj zemlji daje preporuke za ekonomske reforme, na entitetskim vladama je da pokušaju podići kvalitet života i one to rade povećavajući minimalac i plate u jednom dijelu javnog sektora.
O potencijalnom uticaju rasta plata na inflaciju i na novi (dodatni ) rast troškova života, na šta MMF takođe upozorava, u entitetskim vladama se u vremenu kada inflacija pada vjerovatno ne razmišlja.
Ekonomska teorija poručuje da je moguća da više plate izazovu rast cijena, a da te nove-više cijene potom isprovociraju zahtjeve za novim povećanjem plata i da se tako stvora platno-cijenovna spirala (wage-price spiral), ali pritisku za povećanje minimalca se ne može odoliti, jer je to egzistencijalno, a ne teorijsko, pitanje.
Visoku inflaciju, na svjetskom nivou, izazvale su Evropska centralna banka i Federalne rezerve (američka centralna banka) štampanjem novca radi spašavanja svojih ekonomija, i one su najodgovornije za njeno smanjenje ne samo u SAD i eurozoni već i u najvećem dijelu svijeta kojem pripada i Bosna i Hercegovina.
