Naknada na obaveznu rezervu – Plaćeni da se brinu?

Nekada davno je neko nekako smislio jedan vrlo dobar, i možda vrlo prikladan, aforizam za jednu veliku grupu, ne bilo kakvih ljudi, koji rade u centralnim bankama?

Po tome nekom šaljivdžiji, koji misli da dobro poznaje finansijske (i ostale) institucije iznutra, opis poslova centralnih bankara se svodi na sintagmu – plaćeni da se brinu.

Centralni bankari su plaćeni da se brinu, o inflaciji, o rastu bruto društvenog proizvoda, o stopi nezaposlenosti i o mnogo čemu drugom, na što drugi faktori (institucije, organi uprave, preduzeća i fizička lica) u ekonomiju pokušavaju uticati i utiču.

Centralni bankari su plaćeni da se brinu očigledni  je  sarkazam istaknut sa namerom da se ukaže na sasvim suprotnu stvar, a to je da centralna banka može na malo toga uticati, pa njoj i  njenim službenicima ne preostaje ništa drugo nego da se apstraktno brinu i da budu dušebrižnici.

Naravno da to nije tako i to svaka centralna banka  pokazuje različitim vrstama regulacije i tretmana različitih oblika novca.

Kad centralne banke komercijalne banke drže novac i to onoliko novca koliko im ona odredi-naredi da drže.

Bosanska centralna banka zahteva od banaka da na sve ono što su pozajmili od državljana i firmi iz BiH i inostranstva, izdvoje 10% na svojim računima kod Centralne banke BiH.

Tih 10%  obaveza  koje banke drže  u novčanim  sredstvima, stručno nazvana obavezna rezerva, su čuvari likvidnosti banaka ako bi došlo do naglog i iznenadnog povlačenja novca iz banaka.

Obavezna rezerva čuva likvidnost banaka i u redovnim, ne samo vanrednim, vremenima omogućavajući  uredan tok bezgotovinskog plaćanja između banaka unutar Bosne (unutrašnji platni promet).

Obavezna rezerva se drži u obliku depozita  po viđenju  kod Centralne banke BiH ili kod Dojče banke. 

Kako ovaj odnos (ili kvazi naredba) ne bi kod banaka stvorio preveliku srdžbu  i ozlojađenost zbog toga što im je uskraćeno pravo da deo obavezne rezerve transformišu u kredit i zarade oko 6%  na godišnjem nivou (koliko je npr. kamatna  stopa na neke nenamenske kredite)  Centralna banka BiH je odlučila da im nadoknadi jedan mali deo propuštene dobiti.

Na obaveznu rezervu koja se držu  u KM Centralna banka BiH od polovine prošle godine plaća bankama 0,5%, a na obaveznu rezervu koja se drži u eurima 0,3%.

Sasvim poslovno i racionalno je postaviti pitanje da  li je ova naknada, ili kamatna  stopa, na nivou one koje plaćaju banke u ostalim delovima Evrope na depozite  po viđenju?

Kipar je delimični poreski raj i on zato onima koji drže novac raspoloživ po viđenju ne plaća ništa!?

Hrvatska ima puno banaka, a malo ostalih opcija za ulaganje novca, pa je i ona odlučila da ne plaća gotovo ništa!?

Kamatna stopa na depozite  po viđenju kod komercijalnih banaka, u % 

(novembar 2023)

Izvor:  Eurostat.

Njen primer slede i periferne zemlje eurozone Portugal  i  Grčka, pa čak i Francuska, a zajednička finansijska karkteristika ovih zemalja, je da su obolele od ogromnih javnih dugova.

Kada bi kamatne stope na depozite po viđenju bile visoke to bi podstaklo i rast kamatnih stopa na bankarske plasmane, što bi na kraju opteretilo budžete ovih zemalja velikim troškovima kamata.

Međutim, to ne važi za Italiju koja takođe ima veliki javni dug, ali  i kamatne stope iznad evropskog  proseka i  mnogo bliže nemačkim i austrijskim kamatnim stopama na depozite po viđenju.

Nemačka i Austrija  imaju uredne javne finansije i rast kamatnih stopa na depozite  po viđenju ne bi trebao predstavljati problem za njihove ekonomije.

Nemačka i Austrija  plaćaju 0,55% i 0,93% na novac koji se može povući u sekundi, a Luksemburg je apsolutni šampion.

Zašto Luksemburg plaća  1,42% na depozite po viđenje, a evropski prosek je 0,36%, teško je dokučiti, pogotovo ako se spozna da su kamatne stope na kredite i fizičkim i pravnim licima u  Luksemburgu manje od prosečnih u  eurozoni.

U proseku Centralna banka  BiH plaća bosanskim bankama 0,4% na obaveznu rezervu ((0,5+0,3)/2), a to je na nivou prosečne kamatne stope na depozite po viđenju u eurozoni.

Centralna banka BiH se ne brine samo direktno o likvidnosti banaka i indirektno o likvidnosti njenih poverilaca (štediše, kreditori i ostali deponenti) veći se brine i o prihodima komercijalnih  banaka na obavezne rezerve.