Nekada davno je neko nekako smislio jedan vrlo dobar, i možda vrlo prikladan, aforizam za jednu veliku grupu, ne bilo kakvih ljudi, koji rade u centralnim bankama?
Po tome nekom šaljivdžiji, koji misli da dobro poznaje finansijske (i ostale) institucije iznutra, opis poslova centralnih bankara se svodi na sintagmu – plaćeni da se brinu.
Centralni bankari su plaćeni da se brinu, o inflaciji, o rastu bruto društvenog proizvoda, o stopi nezaposlenosti i o mnogo čemu drugom, na što drugi faktori (institucije, organi uprave, preduzeća i fizička lica) u ekonomiju pokušavaju uticati i utiču.
Centralni bankari su plaćeni da se brinu očigledni je sarkazam istaknut sa namerom da se ukaže na sasvim suprotnu stvar, a to je da centralna banka može na malo toga uticati, pa njoj i njenim službenicima ne preostaje ništa drugo nego da se apstraktno brinu i da budu dušebrižnici.
Naravno da to nije tako i to svaka centralna banka pokazuje različitim vrstama regulacije i tretmana različitih oblika novca.
Kad centralne banke komercijalne banke drže novac i to onoliko novca koliko im ona odredi-naredi da drže.
Bosanska centralna banka zahteva od banaka da na sve ono što su pozajmili od državljana i firmi iz BiH i inostranstva, izdvoje 10% na svojim računima kod Centralne banke BiH.
Tih 10% obaveza koje banke drže u novčanim sredstvima, stručno nazvana obavezna rezerva, su čuvari likvidnosti banaka ako bi došlo do naglog i iznenadnog povlačenja novca iz banaka.
Obavezna rezerva čuva likvidnost banaka i u redovnim, ne samo vanrednim, vremenima omogućavajući uredan tok bezgotovinskog plaćanja između banaka unutar Bosne (unutrašnji platni promet).
Obavezna rezerva se drži u obliku depozita po viđenju kod Centralne banke BiH ili kod Dojče banke.
Kako ovaj odnos (ili kvazi naredba) ne bi kod banaka stvorio preveliku srdžbu i ozlojađenost zbog toga što im je uskraćeno pravo da deo obavezne rezerve transformišu u kredit i zarade oko 6% na godišnjem nivou (koliko je npr. kamatna stopa na neke nenamenske kredite) Centralna banka BiH je odlučila da im nadoknadi jedan mali deo propuštene dobiti.
Na obaveznu rezervu koja se držu u KM Centralna banka BiH od polovine prošle godine plaća bankama 0,5%, a na obaveznu rezervu koja se drži u eurima 0,3%.
Sasvim poslovno i racionalno je postaviti pitanje da li je ova naknada, ili kamatna stopa, na nivou one koje plaćaju banke u ostalim delovima Evrope na depozite po viđenju?
Kipar je delimični poreski raj i on zato onima koji drže novac raspoloživ po viđenju ne plaća ništa!?
Hrvatska ima puno banaka, a malo ostalih opcija za ulaganje novca, pa je i ona odlučila da ne plaća gotovo ništa!?
Kamatna stopa na depozite po viđenju kod komercijalnih banaka, u %
(novembar 2023)
Izvor: Eurostat.
Njen primer slede i periferne zemlje eurozone Portugal i Grčka, pa čak i Francuska, a zajednička finansijska karkteristika ovih zemalja, je da su obolele od ogromnih javnih dugova.
Kada bi kamatne stope na depozite po viđenju bile visoke to bi podstaklo i rast kamatnih stopa na bankarske plasmane, što bi na kraju opteretilo budžete ovih zemalja velikim troškovima kamata.
Međutim, to ne važi za Italiju koja takođe ima veliki javni dug, ali i kamatne stope iznad evropskog proseka i mnogo bliže nemačkim i austrijskim kamatnim stopama na depozite po viđenju.
Nemačka i Austrija imaju uredne javne finansije i rast kamatnih stopa na depozite po viđenju ne bi trebao predstavljati problem za njihove ekonomije.
Nemačka i Austrija plaćaju 0,55% i 0,93% na novac koji se može povući u sekundi, a Luksemburg je apsolutni šampion.
Zašto Luksemburg plaća 1,42% na depozite po viđenje, a evropski prosek je 0,36%, teško je dokučiti, pogotovo ako se spozna da su kamatne stope na kredite i fizičkim i pravnim licima u Luksemburgu manje od prosečnih u eurozoni.
U proseku Centralna banka BiH plaća bosanskim bankama 0,4% na obaveznu rezervu ((0,5+0,3)/2), a to je na nivou prosečne kamatne stope na depozite po viđenju u eurozoni.
Centralna banka BiH se ne brine samo direktno o likvidnosti banaka i indirektno o likvidnosti njenih poverilaca (štediše, kreditori i ostali deponenti) veći se brine i o prihodima komercijalnih banaka na obavezne rezerve.
